Амбијентална позоришна представа „Трагом борског нотеса” изведена је премијерно испред споменика Миклоша Раднотија у Бору, на одушевљење публике.
Пре почетка представе, венце на споменик Миклоша Раднотија на платоу борског Дома здравља положили су градоначелник Бора Александар Миликић и аташе за културу амбасаде Мађарске Krisztiná Justh.
У реализацији овог српско-мађарског докторско-уметничког пројекта подршку је пружио и Град Бор.
„У Бору живи 21 нација и ми настојимо да негујемо културу и традицију свих народа на подручју града Бора. Миклош Радноти има посебно место у историји развоја града и борске бележнице или бележнице Миклоша Раднотија су саставни део борске историје и културе. Први пут смо имали прилику да видимо двојезичну представу, на отвореном, у Бору. Тиме смо испратили живот и рад Миклоша Раднотија и његове приче које је писао на парчету хартије коју је заменио за кору хлеба, и тим парчетом хартије оставио је велики траг у историји града Бора. То поштујемо и увек ћемо поштовати сваку културу и традицију сваког народа који живи у Бору. Бор је Европа у малом, зато што се поштује култура и традиција свих народа који овде живе. То је један од начина да се развијамо и да идемо напред када гледамо заједно ка економском просперитету и напретку. Ово је почетак једног великог пројекта који је од општег интереса за Владу Републике Србије, Владу Мађарске и за све оне који су се укључили заједно са Градом Бором у пројекат ’Сећање на жртве Холокауста’ и очекујем да ћемо у наредном периоду приступити изради Меморијалног центра и Парка пријатељства који ће финансирати Република Мађарска, као и евидентирању и уређењу Јеврејског гробља. Идеја је и да наредне године мапирамо свих 35 логора који су били на територији града Бора, од чега су 32 логора била радна и 3 казнена. То су били јединствени логори у Европи где су се логораши радници поштовали. Због заједничке историје, треба да поштујемо једни друге и да заједно гледамо у будућност”, истакао је градоначелник Бора Александар Миликић.
Ради се о докторском уметничком пројекту у режији Жолта Варге, а под менторством професора др Божидара Ђуровића.
„Миклош Радноти је био велики писац и песник и захваљујући њему можемо да оживимо те неке страшне догађаје из 1944. године. Његове песме, не само тих десет песама у ’Борском нотесу’, већ и претходне песме су веома озбиљне и сам начин њиховог проналажења је јединствен. Захваљујући мађарским и зајечарским глумцима, ми смо те његове списе поново оживели под пуним Месецом, баш као што се помиње у његовим песмама”, каже редитељ Жолт Варга.
„Реч је о култури сећања једног од највећих мађарских песника који је имао немилу судбину и који је жртва фашизма и који је неколико месеци провео у Бору. Посебно ме радује што је ова представа изведена амбијентално у Бору, што представља један значајан домет. С обзиром да играју и српски и мађарски глумци, ово је почетак једне будуће сарадње. До сарадње је дошло на иницијативу Факултета савремених уметности и имам фантастичну сарадњу са зајечарским позориштем, јер сам био дугодишњи директор фестивала ’Зорана Радмиловића’”, рекао је редитељ и професор на Факултету савремених уметности Божидар Ђуровић.
У представи играју зајечарски глумци, као и глумци из мађарског града Бекеншчабе: Милош Ђуричић, Милош Танасковић, Викторија Киш, Борис Сас, Герле Том, Иштван Чех.
Миклош Радноти (рођен као Миклош Глатер) био je мађарски песник и учитељ. Убијен је у Холокаусту. Радноти је почео треће служење војног рока и његов батаљон је депортован у Бор у Србији. После 1943. године, мађарско-јеврејски принудни радници били су затворени у близини борских рудника бакра који су покривали 50 одсто потреба за бакром немачке ратне индустрије. У новембру 1944. њега и још двадесетак затвореника стрељали су припадници мађарске гарде.
Бележница са поезијом Миклоша Раднотија пронађена је у задњем џепу песникових панталона приликом ексхумације масовне гробнице на северу Мађарске, а Миклошеви потресни стихови у Србији су први пут објављени 1979. у преводу Данила Киша, у књизи „Борске бележнице” у издању Народне библиотеке Бор.
