Na sednici Zaječarskog upravnog okruga predstavljeni su rezultati inspekcijskih nadzora ostvarenih u prethodnoj godini.
Inspekcija rada obavila je 70.122 inspekcijska nadzora što je za 31% više nego u 2017. Prilikom kontrole u 2018. godini zatečeno je 17026 lica koja su radila na crno od toga 13869 lica su dobila posao i iz crne zone prešli u legalna radna mesta.
„Borba protiv kriminala, korupcije i sive ekonomije zahvatila je ceo svet, a naravno nije zaobišla ni našu državu. Bitno je da država ima plan i strategiju da se bori protiv takve pošasti. Naša država je 2015. usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv sive ekonomije i novi Zakon o inspekcijskom nadzoru. Usvajanjem ovog Zakona, u nadležnosti svih inspekcijskih organa su i registrovani i neregistrovani privredni subjekti”, rekao je Vladan Paunović, načelnik Zaječarskog upravnog okruga.
„Najveći uspeh inspekcije rada u 2018. godini je povećan broj inspekcijskih nadzora za čak 31 % više nego u prethodnoj godini, kao i to da je podneto mnogo više zahteva za prekršajni postupak. Otkrili smo 22% više fantomskih firmi i neregistrovanih subjekata na nivou Srbije. Vršili smo nenajavljene inspekcijske nadzore i to tako što su dolazili inspektori iz drugih gradova u Srbiji i na taj način smo sprečili sva moguća iznenađenja u smislu takozvane provale akcija. Takođe, inspekcija rada je radila akcije u koordinaciji sa drugim inspekcijama, tako da su brojni pokazatelji da je inspekcija rada mnogo više radila u 2018. nego u 2017. godini i da su rezultati mnogo veći sa istim brojem inspektora”, poručio je Stevan Đurović, v.d. direktora Inspektorata za rad.
Zadaci Uprave za bezbednost i zdravlje na radu su priprema propisa i izdavanje licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu pravnim licima. U prethodnoj godini izdato je manje licenci, nego u 2017. godini. Nadzorom je utvrđeno da od 344 licencirane agencije koliko ih ima u ovom trenutku, svega 30% tih pravnih lica rade u skladu sa Zakonom, od 22% je oduzeta licenca a kod 48% je naloženo otklanjanje nedostataka.
„Jedan od glavnih nedostataka licenciranih agencija za kontrolu bezbednosti na radu je taj da oni istovremeno obavljaju istu kontrolu velikom broju subjekata, pa smo čak naišli na podatak da jedna agencija obavlja ove poslove za čak 63 subjekata. Ne bavimo se samo zdravljem radnika na radu, već se bavimo i njihovom bezbednošću. Te dve stvari su neodvojive. Mi veliki problem u betbednosti imamo zato što bez primene mera bezbednosti i zaštite na radu naši radnici su ugroženi. U prošloj godini smo imali čak 15 slučajeva stradalih radnika u građevinarstvu, takođe i u prerađivačkoj industriji i kada budemo rešili problem bezbednosti radnika, onda je i zdravlje radnika poboljšano, jer ljudski život nema cenu i trudićemo se da maksimalno zaštitimo svakog radnika u Srbiji”, istakla je Marina Furtula, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
