Установа „Центар за културу града Бора” организује у суботу, 21. фебруара 2026. године, програм посвећен обележавању Дана матерњег језика. Догађај ће бити одржан у камерној сали Музичке школе у Бору.
Овај значајан датум традиционално се обележава широм света као један од најважнијих у настојањима да се очувају језик, култура и идентитет сваке нације.
Тема овогодишњег програма је „Влашка традиционална народна музика”. О свом дугогодишњем истраживању говориће етномузиколог и композитор Димитрије О. Големовић, који ће са публиком поделити богато искуство и знање из области нематеријалне културне баштине. Улаз је слободан.
Димитрије О. Големовић (Београд, 3. април 1954) етномузиколог је и композитор. Студирао је на Музичкој академији у Београду, на одсецима за етномузикологију, композицију и соло певање, а магистарске и докторске студије завршио је из области етномузикологије. У периоду од 1979. до 2019. године био је запослен на Факултету музичке уметности у Београду као наставник предмета етномузикологија.
Током вишедеценијског бављења традиционалном народном музиком теренски је истражио више стотина села на територијама Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, прикупивши драгоцену аудио и видео грађу.
Аутор је 125 научних радова, од чега 15 књига из области етномузикологије, као и 13 аудио-издања – две грамофонске плоче и једанаест компакт-дискова. Његова дела објавили су Етнографски институт САНУ, Библиотека XX век, Етнолошка библиотека, амерички издавач „Scarecrow Press” и Етнографски музеј у Женеви.
Током готово пет деценија истраживао је и села насељена влашким становништвом, о чему сведоче бројни научни радови, монографија праћена аудио и видео-диском, као и два компакт-диска са вокалном музиком. У припреми за штампу налази се и издање са влашком инструменталном музиком.
Као композитор, највише је стварао у области вокалне музике. Аутор је око четрдесет хорских композиција за дечји, женски и мешовити хор, низа соло-песама, као и дела духовне музике – литургије, два ораторијума, две кантате и две опере за децу. Ораторијуме и опере компоновао је на сопствени либрето.
Осим музичког стваралаштва, огледао се и на литерарном плану. Објавио је роман „Три кратка романа”, збирку приповедака за децу „Тијани за лаку ноћ”, књигу изрека „Бесан во и глисте у купусу” и књигу са пет драмских комада за децу „Плетено од снова”.
Добитник је више значајних признања за композиторски рад и укупан допринос култури. Међу њима су „Златни беочуг” (2017), Велика плакета Универзитета уметности (2018), „Културни образац” (2019), признање Министарства културе Србије за врхунски допринос култури Србије (2022), повеља за животно дело „Миле Недељковић” (2023), награда „Тихомир Ђорђевић” за изузетан свеобухватни научни и истраживачки допринос у областима етнологије, фолклористике и филологије (2023), као и Вукова награда (2025).
Почетак програма је у 18 часова.
