У оквиру пратећег програма 9. Фестивала малих позоришних форми, у Позоришном музеју у Зајечару јуче је промовисана књига „Смисао драме” аутора проф. др Зорана Ђерића, у издању „Стеријиног позорја” из Новог Сада.
О књизи, која је остала недовршена због изненадне смрти аутора, говорили су његови дугогодишњи сарадници и пријатељи др Лука Кецман и др Мирослав Мики Радоњић.
Проф. др Зоран Ђерић (1960–2024) био је српски књижевник, преводилац, театролог и филмолог. Писао је поезију, есеје и научне студије из области књижевности, позоришта и филма, а преводио је са више словенских језика. Током богате професионалне каријере обављао је бројне значајне дужности: био је уредник културне рубрике у часопису „Глас омладине”, управник и драматург Позоришта младих, уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, главни и одговорни уредник часописа „Поља”, помоћник директора „Стеријиног позорја”, као и главни и одговорни уредник часописа „Сцена”. Од јула 2016. године био је вршилац дужности управника, а од 2018. до 2022. године и управник Српског народног позоришта у Новом Саду.
Његова поезија превођена је на енглески, француски, руски, пољски, румунски, мађарски, словачки, бугарски, словеначки и македонски језик, а објављивана је у антологијама у земљи и иностранству. Добитник је више значајних награда за књижевност и преводилаштво.
Књига „Смисао драме” последње је дело др Ђерића из области театрологије. Како су истакли др Радоњић и др Кецман, рукопис је конципиран као збирка текстова насталих различитим поводима, које повезује заједничко промишљање смисла драме, драматургије, либрета, фестивала, критике, плаката и позоришта.
Др Лука Кецман оценио је да је Ђерић „читао позориште својим специфичним поетским сензибилитетом и прихватао све поетике, тражећи у свему томе уметност, чак и када је било мало доказа за такву тврдњу“. Према његовим речима, у већини својих текстова Ђерић је постављао озбиљна и полемичка питања која су могла да подстакну важне позоришне расправе.
Др Мирослав Радоњић истакао је да је објављивање књиге „Смисао драме” после смрти аутора било „један мали дуг према покојном Ђери, који је много тога великог урадио за културу, књижевност и позориште уопште”, али и обавеза да остане трајна успомена на њега.
