Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas, 28. februara, prvu subotu Vaskršnjeg posta – Todorovu (Teodorovu) subotu.
Todorova subota je prva subota Vaskršnjeg posta i predstavlja pokretni praznik koji pripada Vaskršnjem ciklusu praznovanja. Dan je posvećen Svetom velikomučeniku Teodoru Tironu, koga Crkva proslavlja 17. februara. U Teodorovu subotu obeležava se uspomena na njegovo javljanje episkopu Evdoksiju, prve subote prve nedelje posta.
Ovaj dan posvećen je događaju koji se vezuje za Svetog velikomučenika Teodora Tirona i koljivo. Kada je car Julijan Otpadnik naredio da se sva hrana na trgu pokropi žrtvenom idolskom krvlju kako bi se hrišćani oskvrnuli, Sveti Teodor se javio gradskom episkopu Evdoksiju i rekao mu da narodu naredi da jede kuvanu, odnosno varenu pšenicu. U spomen na ovaj događaj, u petak posle Pređeosvećene liturgije peva se molebni kanon Svetom velikomučeniku Teodoru, koji je napisao prepodobni Jovan Damaskin.
Prva subota Vaskršnjeg posta u Jerusalimu bila je posvećena Svetom Teodoru već u VII veku, dok je kanon Svetog Teodora, koji se poje u subotu na jutrenju, u XI veku napisao mitropolit Jovan Evhaitski.
Narodni običaji
Za Svetog Teodora, u narodu poznatog i kao Todor, veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva i Konjski dan.
U takovskom kraju ovaj svetac se posebno poštuje jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se Svetom Teodoru za zdravlje. Todorova subota u Popovom polju naziva se Todorica.
Roditelji tada šalju decu na pričešće. U selima Gornje Pčinje Sveti Teodor se slavi kao zaštitnik goveda. Kuva se kukuruz koji se uveče nosi volovima i sračima da se počaste. Za ovu priliku mesi se i poseban kolač koji se lomi i deli stoci – ovcama, kozama, volovima, kravama i konjima. U Šumadiji se organizuju konjske trke, koje su posebno popularne među mlađima.
U selima Timočke Krajine ovaj dan proglašen je za Konjski – Veliki dan, pa se konji ne prežu, već se samo jašu.
Srbi u Vojvodini veruju da u noći uoči Svetog Todora jašu povorke belih konja, među kojima je i predvodnik – hromi konj. Prema predanju, i sam Sveti Todor jahao je takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.
U mnogim selima konji se tog dana jašu, sa sedlom ili bez njega, i pokazuju po selima. Na Todoricu, kako se još naziva Todorova subota, prvi put posle zime izlaze zmije. Prema verovanju na Kosovu, nekada je Sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge. Kada su počele da ujedaju ljude, on se naljutio, oduzeo im noge, a ljude naučio kako da ih tuku štapovima i hvataju.
Ovog dana u selima istočne Srbije priprema se žito, odnosno koljivo, kao i za svaku slavu. Mesi se i kolač na kom se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice. Teodorova subota spada u praznike koji najavljuju početak letnjeg perioda, pa se u selima oko Prokuplja može čuti da je to dan kada Sveti Teodor uzjaše konja i ode da dovede leto.
Prema drugom predanju, to je dan kada rode potkivaju svoje nevidljive konje pred veliki put, kako bi stigle u naše krajeve za Mladence. U selima leskovačkog Pomoravlja kaže se da na dan Todorice Kraljević Marko jaše svog šarca po moru.
Teodorova subota je i dan kada su mehandžije i kafedžije u požarevačkom kraju održavale svoj esnafski pir.
Po ovom danu određuje se i kakvo će vreme biti tokom godine: „Kakva Todorica, takva godinica”.
Prema verovanju, na Todoricu prvi put izlaze zmije. Na Kosovu se veruje da je nekada Sveti Teodor upravljao zmijama. Kada su zmije počele da ujedaju ljude, on se naljutio, oduzeo im noge, a ljude naučio kako da ih tuku štapovima i hvataju.
Žene na Todorovu subotu ne peru kosu, a u kući se ne pali vatra, jer se veruje da demoni ne vole dim.
