Српска православна црква и верници обележавају данас, 28. фебруара, прву суботу Васкршњег поста – Тодорову (Теодорову) суботу.
Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста и представља покретни празник који припада Васкршњем циклусу празновања. Дан је посвећен Светом великомученику Теодору Тирону, кога Црква прославља 17. фебруара. У Теодорову суботу обележава се успомена на његово јављање епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.
Овај дан посвећен је догађају који се везује за Светог великомученика Теодора Тирона и кољиво. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу како би се хришћани оскврнули, Свети Теодор се јавио градском епископу Евдоксију и рекао му да народу нареди да једе кувану, односно варену пшеницу. У спомен на овај догађај, у петак после Пређеосвећене литургије пева се молебни канон Светом великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин.
Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Светом Теодору већ у VII веку, док је канон Светог Теодора, који се поје у суботу на јутрењу, у XI веку написао митрополит Јован Евхаитски.
Народни обичаји
За Светог Теодора, у народу познатог и као Тодор, верује се да је заштитник стоке, нарочито коња, па се овај дан назива и Коњски дан.
У таковском крају овај светац се посебно поштује јер се верује да лечи од падавице. Сељаци у то време одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се Светом Теодору за здравље. Тодорова субота у Поповом пољу назива се Тодорица.
Родитељи тада шаљу децу на причешће. У селима Горње Пчиње Свети Теодор се слави као заштитник говеда. Кува се кукуруз који се увече носи воловима и срачима да се почасте. За ову прилику меси се и посебан колач који се ломи и дели стоци – овцама, козама, воловима, кравама и коњима. У Шумадији се организују коњске трке, које су посебно популарне међу млађима.
У селима Тимочке Крајине овај дан проглашен је за Коњски – Велики дан, па се коњи не прежу, већ се само јашу.
Срби у Војводини верују да у ноћи уочи Светог Тодора јашу поворке белих коња, међу којима је и предводник – хроми коњ. Према предању, и сам Свети Тодор јахао је таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота.
У многим селима коњи се тог дана јашу, са седлом или без њега, и показују по селима. На Тодорицу, како се још назива Тодорова субота, први пут после зиме излазе змије. Према веровању на Косову, некада је Свети Теодор управљао змијама које су имале ноге. Када су почеле да уједају људе, он се наљутио, одузео им ноге, а људе научио како да их туку штаповима и хватају.
Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, односно кољиво, као и за сваку славу. Меси се и колач на ком се обавезно налазе украси у облику коња или потковице. Теодорова субота спада у празнике који најављују почетак летњег периода, па се у селима око Прокупља може чути да је то дан када Свети Теодор узјаше коња и оде да доведе лето.
Према другом предању, то је дан када роде поткивају своје невидљиве коње пред велики пут, како би стигле у наше крајеве за Младенце. У селима лесковачког Поморавља каже се да на дан Тодорице Краљевић Марко јаше свог шарца по мору.
Теодорова субота је и дан када су механџије и кафеџије у пожаревачком крају одржавале свој еснафски пир.
По овом дану одређује се и какво ће време бити током године: „Каква Тодорица, таква годиница”.
Према веровању, на Тодорицу први пут излазе змије. На Косову се верује да је некада Свети Теодор управљао змијама. Када су змије почеле да уједају људе, он се наљутио, одузео им ноге, а људе научио како да их туку штаповима и хватају.
Жене на Тодорову суботу не перу косу, а у кући се не пали ватра, јер се верује да демони не воле дим.
