Rudari u Srbiji danas obeležavaju svoj dan – 6. avgust.
Ta profesija nikada nije bila aktuelnija i potrebnija, jer je ugalj za grejanje i termoelektrane tražena roba u aktuelnoj energetskoj krizi. S druge strane mnogo je problema, a u ovom trenutku najveći je nedostatak jamske radne snage.
Dan rudara se, inače, obeležava u znak sećanja na 6. avgust 1903. kada je u Senjskom rudniku, prvoj i najstarijoj jami u zemlji, koja je sada u sastavu Rembasa, počeo štrajk zbog loših finansijskih i radnih uslova rudara. Štrajkači su se tada izborili za bolji položaj i skraćenje radnog vremena.
Neposredan povod štrajku u Senjskom rudniku te godine, pola veka nakon pronalaska i početka kopanja uglja u Senju, bilo je „otpuštanje sa posla trojice radničkih aktivista“. Za devet dana štrajka, navode hroničari tog vremena, rudari Senjskog rudnika su „izborili povratak na posao dvojice otpuštenih radnika, skraćenje radnog vremena i besplatan olaj za osvetljenje“.
Pre prihvatanja 6. avgusta kao Dana rudara, nakon Drugog svetskog rata, u Srbiji su rudari obeležavali kao esnafski praznik, slavu, odnosno zaštitnika Svetog Prokopija i crkva u Senjskom rudniku posvećena je tom svecu.
Rudarstvo u obnovljenoj Srbiji zaživelo je tek polovinom 19. veka, međutim, na ovom prostoru postoje veoma ozbiljne tradicije uspešnog rudarstva u srednjem veku. U srednjovekovnoj Srbiji postojali su čuveni rudnici poznati na širem evropskom prostoru kao Novo Brdo, Brskovo, Rudnik i drugi.
Još prvih decenija 15. veka Srbija je bila među najvećim proizvođačima srebra u Evropi, koje je tada u odnosu na zlato imalo bitno višu vrednost nego danas.
