Верници и Српска православна црква данас обележавају празник посвећен Козми и Дамјану, у народу познат као Врачеви или Врачи. Ови светитељи се сматрају заштитницима лекарске професије и лечења болесних кроз дар исцељења и несебичну службу. Према народном предању, данашњи дан представља повољан моменат за молитву за оздрављење, а у народу постоји уверење да без нужде није препоручљиво излазити из куће.
Свети Козма и Дамјан славе се два пута годишње: 14. јула (када је умро Козма) и 14. новембра (када је умро Дамјан). У црквеном календару овај дан означен је црним словом.
Празник Светих Врача – Козме и Дамјана обележава се данас у храмовима Српске православне цркве, православним домовима и многобројним здравственим установама које светитеље и лекаре славе као заштитнике своје професије.
Свети врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године.
Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да је на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама. Уз то, традиција препоручује да се без преке потребе не напушта дом.
Поред исцељења, овај празник у народу се слави и као заштита од удара грома. Веровало се да молитва светим врачевима штити домове и поља од непогода, па су их многи призивали у време летњих олуја. Ово веровање везује се за њихову улогу небеских заштитника који штите од сваке несреће.
Свети Козма и Дамјан су били врачеви (лекари), бесребреници и како хришћани верују чудотворци. Браћа родом негде из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још „бесребреници“ што значи бесплатни лекари.
После смрти светитеља, сахрањени су заједно у месту Фереману сходно откровењу Божјем, те остадоше чудотворци како за живота, тако и после смрти.
Народ је наставио да их призива у болести и невољи и до данас.
