Бор има предивну околину, природне лепоте и културно наслеђе које свакако треба посетити. Ту су планина Стол, Црни врх, Дубашница, Велики Крш, Лазарев кањон, Злотска пећина, Борско језеро и Брестовачка Бања.
Поред природних лепота ту се налазе културно историјски споменици које треба посетити, као што су Конак кнеза Милоша Обреновића, Кнежев дворац династије Карађорђрвић, турско купатило – хамам, археолошки локалитет Манастириште, парк на отвореном Рударско-металуршке опреме итд.
Са природним лепотама града Бора можете се упознати преко апликације „Виртуелна разгледница Бора” коју је направио Музеј рударства и металургије у Бору. На разгледници су представљени културно-туристичких и природни ресурси града Бора.
И сад коначно долазимо до теме из наслова текста. Циклотуризам је нови начин за разумевање низа економских активности које укључују бицикл. Ту се сусрећу бизнис, економија, привреда, туризам, здравље, спорт и рекреација.
Бициклизам је један од најбрже растућих видова рекреације и туризма. Процењује се да 48 милиона људи рекреативно вози бицикле годишње, што доприноси привреди од 96,7 милијарди долара годишње (2017, Outdoor Industry Association). Бициклизам такође доприноси бољем здрављу заједнице, мањој гужви и здравијој животној средини.
Циклотуризам је један од примарних начина на који заједнице могу искористити могућности одрживог економског развоја.
Циклотуризам је по природи мултидисциплинаран. То значи укључивање не само заговорника бициклизма, већ и широког спектра предузећа и институција која се баве креирањем туристичког и културног идентитета региона (локалне самоуправе, привредне коморе, туристичке агенције и организације, маркетиншке агенције, сеоска домаћинства и тако даље).
Циклотуризам омогућава људима да имају користи иако они сами можда нису бициклисти, а са успесима долази и већа емпатија и подршка бициклизму.
Путовања бициклом су посебно корисна за руралне заједнице. Циклотуристи обично траже сеоске путеве са слабим саобраћајем који су ван урбаних места. Путују спорије, што резултира дужим боравцима у региону, као и већом потрошњом за услуге које тај регион може да им пружи. Поједине студије спроведене у развијеним земљама показују да циклотуристи троше 40% више у поређењу са просечним моторизованим туристом.
Циклотуризам би могао да постане кључан туристички производ наше земље.
Постојање системских улагања и обједињених услуга ове врсте не представља велику инвестицију, а на дуже стазе могу да дају добре резултате. Посебно ако узмемо у обзир податак да за добре услуге циклотуристи у просеку троше 50 евра на дан.
Циклотуризам је врста туристичке активности коју сваки регион у Србији може да негује и промовише у складу са својим капацитетима и потребама.
Један од главних мотива за путовање бициклом представља упознавање других култура, народа, локалних обичаја, интеракција и искуство аутентичног начина живота људи у малим местима. Узимајући у обзир природу бицикла као превозног средства, за разлику од класичног туристе, циклотуристи са собом могу да носе ограничен број ствари. Стога локални предузетници и угоститељи све више могу своје услуге да прилагођавају циклотуристима, омогућавајући им да се осећају угодно и сигурно током својих дугих путовања.
Из свега наведеног у Бору би могле да се формирају неколико циклотуристичких рута. Предлог Удружења „Сигурне стазе” је да се једна рута зове „Бициклом кроз природне лепоте града Бора”, која би обухватила обилазак Борског језера, Брестовачке Бање, Лазаревог кањона, Злотске пећине итд, и на на том путу културно-историјске споменике.
Друга рута би се звала „Бициклом кроз границе рударања у Бору” којом би се обухватила села Кривељ, Слатина и Оштрељ. Ова рута би била едукативна и потресна, са циљем показавања шта све човек може да уради природи и њеним ресурсима.
Због конфигурације терена и окружености Бора планинама (Стол, Дубашница, Црни врх, Велики Крш) имамо могућност и за развој планиско-брдског бициклизма (МТБ) који је популаран међу нашим млађим суграђанима.
Предност коју има Тимочка Крајина је бициклистичка рута ЕуроВело 6, која повезује Атлантски океан и Црно море, и која је једна од најатрактивнијих бициклистичких рута у Европи. Ова 4.500 км дуга траса позната је под називом Дунавска бициклистичка рута. Овом рутом између Пасауа и Беча, годишње прође преко 750.000 бициклиста.
Поређења ради, овом рутом у Србији годишње прође око 10.000 бициклиста.
У Србији, ЕВ6 рута улази на северу Војводине, код Бачког Брега, а излази након 667 км код Неготина.
ЕуроВело 6 представља велики потенцијал нашег региона, како за локалне самоуправе и туристичке организације, тако и за локалне и мале бизнисе. На жалост, локалне самоуправе у Бору, Неготину, Кладову, Зајечару и Доњем Милановцу још увек не препознају ову развојну шансу.
Оно што такође представља велики проблем у нашој земљи је, што циклотуристи не могу наћи сигурне и безбедне „бициклистичке путеве“, одморишта, сервисе, смештај, информационе табле дуж пута, као и недоступност и лоше планирану бициклистичку инфраструктуру.
Када возите бицикл, обраћате више пажње на свет око себе, више комуницирате са својим окружењем и узимате више од укупног искуства путовања. Примера ради, када педалирате до пијаце или неког другог места, добијате аутентичност разговора са локалним становништвом и директне интеракције са пејзажом и културом, нешто што ћете вероватно пропустити док се возите аутом или аутобусом. Једном речју, вожња бицикла вас урања у свет око вас. У потпуности сте обавијени мирисима, звуцима и призорима све време током ваше бициклистичке туре, пружајући оно заиста истинско искуство које сте тражили. А природне лепоте околине града Бора ће Вас свакако изненадити.
Да се вратим на наслов текста. Бор и Тимочка Крајина имају могућност за развој циклотуризма и ту развојну шансу треба искористити.
