Srpska pravoslavna crkva i vernici 20. januara slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan.
Praznik Sveti Jovan Krstitelj, koga danas slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča.
Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.
On je u reci Jordan krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.
Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.
Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.
Čudotvorna ruka Svetog Jovana Krstitelja
Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hrista, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju.
Ruku su u Evropu doneli malteški vitezovi, koji su je poklonili ruskom caru Nikolaju. Kasnije su je Srbima na čuvanje, odnosno kraljevskoj dinastiji Karađorđević, poverili ruski vitezovi koji su emigrirali iz Rusije, a u vidu znaka zahvalnosti što je naša država primala sve izbeglice. Ruka Svetog Jovana najpre je čuvana u srpskoj Patrijaršiji, da bi 1941. pred najezdom Nemaca odneta u manastir Ostrog gde ju je na čuvanje ostavio kralj Petar II Karađorđević.
Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji
U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi. Mada je običaj odavno nestao, tada se verovalo se da će onoga ko ne umije ikonu stići kazna, te da će mu se te godine oduzeti ruke i noge.
Prema verovanju, na ovaj praznik ne treba u ruke uzimati nož, kao znak sećanja na stradanje Svetog Jovana. Žene nikako ne treba da diraju pletivo, makaze, a ni igle.
U davna vremena postojala je tradicija „proricanja“ sudbine pomoću jajeta, kada se u ponoć između Bogojavljenja i Jovanjdana jedno jaje se spušta u posudu s vodom. Ako jaje potone, veruje se da je sudnji dan blizu.
Deci na ovaj praznik treba izbegavati davanje namirnica crvene boje, jabuke ili sok, zbog simbolike koju crvena boja nosi, a simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Takođe, domaćin koji slavi slavu, obučen je u svečano odelo na ovaj dan, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori, iz poštovanja prema svetitelju kog tog dana slavi. Ukoliko domaćin nije u mogućnosti da stoji ceo dan, uz njegovo odobrenje običaj je da slavu dvori neko od mlađih muškaraca.
Prema verovanju, ovaj praznik je idealan dan za polazak na put, jer svi koji danas krenu na put imaće zaštitu Svetog Jovana Krstitelja.
