Dva dana pred Božić, ili jedan dan pred Badnji dan, Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Tucindan.
Božić se slavi tri dana, 7, 8. i 9. januara, ali se kao praznični dani računaju i današnji Tucindan i sutrašnji Badnji dan.
Ovo je dan svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceliteljskim moćima. Jedan je od utemeljitelja medicine na našem tlu i osnivač manastira Sveti Naum na Ohridskom jezeru.
Na ovaj praznik u selima se kolje prase ili jagnje za Božić. U gradovima se kupuje meso za božićnu pečenicu.
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, nabavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući.
Prema verovanju, danas se ništa ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva.
Takođe, do ovog dana trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
U Popovom polju čobanice seku pruće sa jasenovog ili drenovog drveta i to trudeći se da prut odseku odjednom, a najviše iz tri puta. Na prutovima su pupoljci i sve se zajedno sa badnjacima unosi u kuću da i naredne godine sve propupi kako treba.
Deca se ne tuku, jer se misli da će biti još nevaljalija u toku godine i da će im od tih batina izaći čirevi na koži.
Ponegde se Tucindan naziva i „Stražnji“ ili „Zdražnji“ dan.
