Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Božićne poklade.
Ovaj praznik posvećen je Svetom apostolu Filipu i poslednji je dan kada je dozvoljeno jesti meso i beli mrs u ovoj godini.
Od sutra počinje Veliki božićni post, koji će trajati sve do Božića, 7. januara. Takođe, ovaj praznik se ponekad naziva Filipovim postom.
Sveti apostol Filip, rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog, propovedao Jevanđelje u Aziji i u Grčkoj, u kojoj su Jevreji hteli da ga ubiju, ali ga je Bog spasao moćnim čudesima. Arhijerej jevrejski krenuo je na Filipa da ga bije, ali odjednom oslepe i sav pocrni.
Stradao je u 86. godini tako što su njega i Vartolomeja neznabošci razapeli na drvo. Ljudi su potrčali da ih skinu ali uspeli su da spasu samo Vartolomeja, dok je Filip izdahnuo.
Za ovaj praznik vezuju su brojni običaji.
Na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima.
Božićne poklade predstavljaju gozbe, koje obiluju različitim narodnim običajima.
Prema narodnom verovanju, smatra se da su Poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove.
Kod Vlaha praktikuje se običaj preskakanja vatri i igranja oko njih.
Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
Posle Poklada počinje post telesni i duhovni. Telesni post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića. Duhovni post
U pojedinim krajevima Srbije posle večere zavezuju se sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju se u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.
Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: „Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”.
Ovaj praznik, prema predanjima, povezuje se sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“).
