VestiSrpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Svete Trojice

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Svete Trojice

Sveto Trojstvo (Sveta Trojica, Svete Trojice)

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Silazak Svetog Duha na apostole, Svetu Trojicu ili Duhove.

Praznik Svete Trojice smatraju se jednim od najznačajnih hrišćanskih praznika koji se još zove Duhovi i Silazak Svetog duha na apostole. Praznuje se tri dana, a prvi dan pada uvek u nedelju, na pedeseti dan od Uskrsa.

Na ovaj praznik ispunilo se Hristovo obećanje učenicima da će primiti blagodet Duha Svetog i progovoriti mnogim jezicima koje do tada nisu znali. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.

Prema verovanju, na ovaj praznik pod u hramovima pokriva se travom, a zidovi ukrašavaju zelenim granama. Tokom molitve, narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće sa sobom, da bi ih Gospod zaštitio od raznih nesreća.

Običaj je da se na ovaj praznik u hramove i domove unosi osvećena zelena trava i cveće, a ovaj običaj je potekao od davnina. Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski običaj o prazniku „Sedmica“, pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće. Drugi je da su kuće Jevreji i apostoli ukrašavali granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća.

Posle svete Liturgije, služi se Molitva, Priziv Svetom Duhu, na kojoj se kleči i pletu se venci od trave i cveća.

Običaji vezani za Svetu Trojicu imaju veze sa paganskim vremenima i borbom protiv demona te se smatra da na Duhove ne treba spavati.

U nekim krajevima, na ovaj praznik, deset devojaka obuku se i okite lepo, pa idu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme ї ženidbi, udaji, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece.

Prema verovanju, u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu, jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj Krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.

Sveta Trojica se slavi kao veliki praznik u Šumadiji, a u mnogim selima išle su krstonoše. U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svečano obučena u nova odela. Krstonoše gaze preko useva i njiva a ispred svake kuće čekaju ih ponude mleka, belog mrsa i druge hrane.

Takođe, ovaj praznik slavi Kraljevo, Kruševac, Požarevac, beogradske opštine Surčin, Čukarica i Lazarevac.

Kao slava, Dan policije i Dan MUP-a Srbije, obežava se u znak sećanja na 1862. godinu kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

Društvene mreže

24,201PratilacaLajkuj
4,191PratilacaZaprati
1,250PratilacaZaprati
222PratilacaBaci sub