Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliki četvrtak, kao znak sećanja na Tajnu večeru Isusa Hrista i apostola.
Ponegde na ovaj dan počinje bojenje jaja. U crkvama se vezuju zvona jer su ona znak radosti.
Na Veliki četvrtak, obeležavaju se četiri događaja: sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i izdajstvo sina Božijeg.
Na ovaj dan, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim. Na Tajnoj večeri, ustanovio je Svetu tajnu pričešća, deleći hleb i vino, rečima koje se i danas mogu čuti u toku svete liturgije. Potom je svojim učenicima oprao noge učeći ih da služe jedni drugima. Već je otvoreno govorio o predstojećem stradanju. Sledila je Judina izdaja, a iz Getsimanskog vrta sina Božijeg odveli su vojnici.
Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Uveče, čita se dvanaest odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom. U crkvama se vezuju zvona jer su ona znak radosti. Ponovo će se čuti tek na Vaskrs, a do tada, bogosluženja se najavljuju klepalima.
Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika. Pripremaju se i čestice za pričešćivanje bolesnih tokom cele godine.
Prema verovanju, na ovaj dan i najvećim grešnicima koji se pričeste na Veliki četvrtak, opraštaju se svi gresi. Veliki četvrtak jedini je dan u Velikoj nedelji kada je dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju, kao i popiti nešto vina.
Na ovaj dan strogo su zabranjeni oranje i obrada zemlje, da se ne „baksuzira“ grad u toku godine. U nekim mestima se veruje da se jaje ofarbano na Veliki četvrtak ne može pokvariti. U ranu zoru oboji se samo jedno jaje – strašnik, tako da dok se boja još ne osuši, majka ga trlja po obrazima svakog deteta da bude jako. Pošto se završi ovaj ritual, mogu se bojiti i ostala jaja, a strašnik se ostavlja na vidno mesto u ložičarki. Kada naiđe nevreme s grmljavinom, domaćin iznosi strašnika da grad mimoiđe imanje.
