Srpska pravoslavna crkva i vernici slave 12. februara Sveta tri jerarha.
Ovaj hrišćanski praznik ustanovljen je 1076. u čast svetaca Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog.
Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januara, Grigorije Bogoslov 25. januara i Jovan Zlatoust 27. januara i 13. novembra. Tako da je doneta odluka za zajednički praznik u XI veku, za vreme cara Aleksija Komnena.
U prvo vreme vodila se rasprava, koji je od ova tri svetitelja najveći. Jedni su uzdizali Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju, a treći Jovana Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. Tako se jedni prozvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti.
Ovaj spor bi rešen u korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan (14. juna) je imao jednu viziju u snu, jer mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, a potom i sva tri zajedno. Tada mu rekoše: „Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog“. Svetitelji su posavetovali episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika.
Spor se reši na taj način tako što se odredi 30. januar, odnosno 12. februar kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha.
Sveta tri jerarha štite narod i životinje od zlih vetrova i mrazeva.
Kakvi vetrovi budu duvali na ovaj dan, prema verovanju, može da se prognozira kakvo će biti vreme tokom godine. Ukoliko duva s juga godina će biti dobra i bogata, a „severac“ donosi lošu godinu s hladnim vremenom. Istočni vetar donosi nestašice, a zapadni blagodet bar što se tiče ribe i mleka. Ako vetra nema predstoji vesela i bogata godina.
Čobani u pojedinim krajevima Srbije okupljaju se na ovaj praznik i sviraju frulu.
Sveta tri jerarha slave se kod Srba kao krsna slava.
U crkvenom kalendaru ovaj praznik obeležava se crvenim slovom, a slave ga i mnogi manastiri i crkve.
Grčki narod ovaj praznik smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.
