Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju 27. januara Svetog Savu, koji se smatra najvećim srpskim svetiteljem.
Sveti Sava je bio prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin Stefana Nemanje, i brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog.
Manastir Hilandar podigao je sa svojim ocem, koji kada se zamonašio dobio ime Simeon, a to je prvi i jedini srpski manastir na Svetoj Gori. Sveti Sava se bavio prosvetiteljskim radom, a uredio je zakonopravilo, zbornik građanskih i crkvenih propisa, poznato i kao Krmčija Svetog Save.
Smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 1236. godine. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Vladislav. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je 1594. naredio da se mošti Svetog Save spale na Vračaru.
Svetog Savu narod slavi i kao učitelja, a postoje i mnoge priče u kojima on uči narod kako se ore, kopa, dobija vatra, kuva, mesi hleb, tka, plete, pravi sir, kali gvožđe.
Mnogobrojna narodna predanja i običaji vezuju se za Savindan.
Praznik Svetog Save počeo je da se obeležava posle njegove smrti u 13. veku.
Sveti Sava je zaštitnik svih škola, u kojima je tradicija da se na ovaj dan organizuju priredbe i proslave u čast velikog prosvetitelja.
Prema verovanju, ako na Svetog Savu grmi, zemlji predstoje važni i sudbonosni događaji.
Mnogi domovi Savindan slave kao svoju krsnu slavu.
Na današnji dan, majke čija deca idu u školu trebalo bi da naprave žito, jer se na taj način odaje pošta Svetom Savi i detetu se obezbeđuje sreća i uspeh u školovanju.
U Vojvodini se na Svetog Savu prave pereci, posni ako praznik pada u sredu ili petak odnosno mrsni ako pada u neki drugi dan, a običaj je vezan za predanje po kome je Sveti Sava Srbe naučio kako da na vodenici melju žito.
Na ovaj praznik stočari i pastiri iz straha od vukova neće terati stoku u šume. U narodu se smatra da se ne sme raditi sa sečivom na ovaj dan, kako bi i vukovima čeljusti ostale zatvorene.
Po kući se ne rade nikakvi teži poslovi, a posebno ne treba uzimati crvene tkanine i boje, jer simbolizuju krv i veruje se da će vukovi poklati svu stoku.
U nekim krajevima posti se cela nedelja pre Savindana.
Postoji verovanje da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, kako se ne bi ulenjila i kako bi napredovala u učenju cele školske godine.
Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca. Godine 1990. ponovo se obeležava kao školska slava, nakon višedecenijske zabrane.
