Српска православна црква и верници данас, 26. новембра, обележавају празник посвећен Светом Јовану Златоустом, једном од највећих духовника у историји хришћанства, беседнику изузетног дара и једном од Света три јерарха. Његова личност дубоко је урезана у верско и народно предање, па овај дан прати снажна духовна симболика, укорењени обичаји и веровања која се у српском народу чувају вековима.
Рођен је 354. године у Антиохији, где је студирао богословље у чувеној школи библијске егзегезе Диодора Тарсијског. У младости је учио грчку филозофију, али се одрекао незнабоштва и посветио хришћанству. Крстио га је патријарх Мелетије Антиохијски, а после смрти родитеља потпуно се окренуо строгом монашком животу. Као дубоко посвећен аскета, проводио је дане у молитви и писању, а управо у том раздобљу настаје његово најпознатије дело „О свештенству”, које се и данас сматра непревазиђеним у богословској литератури.
У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника, где се посебно истакао као проповедник. Његове беседе, јасне и дубоко утемељене у Светом писму, биле су усмерене на личну моралност, друштвену правду и заштиту сиромашних. Због изузетне реторике добија надимак Златоусти – онај који говори „златним језиком“.
За епископа цариградског изабран је 397. године. Његова борба против дворских злоупотреба, раскоши и неправди довела га је у сукоб са моћницима свога времена, посебно са министром Евтропијем и царицом Евдоксијом. Два пута је збачен и послат у изгнанство, где је, изнемогао од напора и болести, преминуо 407. године у месту Кукуз. Пред смрт, према предању, изговорио је чувене речи: „Слава Богу за све!”
Мошти светитеља крсташи су 1204. године однели у Ватикан, одакле су тек 2004. по договору поново враћене у Цариград. Данас се његова глава чува у Успенском храму у Москви, а остатак тела у Ватикану. Поред 26. новембра, Свети Јован Златоусти обележава се и 27. јануара, на дан преноса његових моштију из Комана у Цариград 438. године.
Празник Светог Јована Златоустог у српском народу прати снажно народно веровање да се на овај дан не сме узимати ништа што има нит – игла, конац, разбој или било шта што би могло „прекинути нит“. Према предању, прекидањем нити човек симболички прекида сопствени животни ток, срећу и напредак. Зато многе домаћице и данас, из поштовања према традицији, одлажу игле и конец до следећег јутра. Стари су говорили: „На Златоустог не дирај нит, да не пресечеш судбину.”
Свети Јован Златоусти сматра се једним од најученијих светитеља, па се верује да је 26. новембар дан посебне духовне снаге. Према народном обичају, препоручује се да се тог дана узме књига и прочита бар неколико страница, јер се сматра да читање на овај празник доноси мир, јасноћу мисли, снагу и мудрост у доношењу важних одлука.
У многим српским породицама Свети Јован Златоусти слави се као крсна слава, а његов дан и данас носи духовну поруку која надраста време: говорити истину, чинити добро и чувати „нит“ сопственог живота.
