Srpska pravoslavna crkva danas, 25. novembra, obeležava praznik Svetog Jovana Milostivog, patrijarha Aleksandrijskog, poznatog po dobroti, milosrđu i čovekoljublju. Iako je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom, praznik se smatra neradnim danom i posebno je posvećen pažnji prema ljudima, pomoći onima u nevolji i pokazivanju milosti.
Ko je bio Sveti Jovan Milostivi?
Sveti Jovan Milostivi rođen je krajem šestog veka na Kipru, u kneževskoj porodici, gde je od detinjstva vaspitavan u hrišćanskom duhu. Rano je ostao bez supruge i dece, a život je posvetio dobročinstvu, zaštiti nemoćnih i borbi protiv nepravde. Nadimak „Milostivi“ dobio je zbog istrajnog zalaganja da se spreče progoni onih koji nisu sledili hrišćanstvo, kao i zbog njegove nesebične dobrote prema svima, bez obzira na veru, poreklo ili narodnost.
Tokom desetogodišnjeg mandata kao patrijarh Aleksandrijski snažno se protivio progonu jeretika i nehrišćana, ističući da je Božji sud iznad ljudskog, a da je ljudima dato da se rukovode dobrotom. Među njegovim najpoznatijim poukama ostala je i rečenica: „Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi, već u dobrodetelji, jer dobrota je pravo blagorodstvo.”
Prema predanju, nije odbijao nikoga ko je tražio pomoć. Jednom prilikom posetila ga je žena koja je tvrdila da je lažno optužena da nije devica. Iako su ga savetovali da je ne primi, on je odgovorio: „Ako ja nju sada ne primim, kako ću na kraju tražiti od Boga da mene primi k Njemu?”
Ovaj postupak vekovima se pamti kao simbol njegovog saosećanja i istinske hrišćanske ljubavi.
Sveti Jovan Milostivi preminuo je 620. godine u izgnanstvu na Kipru, bežeći pred naletom Persijanaca. I u tim trenucima ostao je dosledan svojoj poruci da se neprijatelju ne treba svetiti, podsećajući na pravilo iz Novog zaveta: „Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.”
Zbog svog života i dela smatra se svetiteljem dobrote i milosrđa. Na današnji praznik veruje se da je važno biti posebno milostiv, oprostiti onima koji su povredili i pomoći svima kojima je pomoć potrebna, jer se dobrota vraća mnogostruko.
Običaji i verovanja
Prema narodnom verovanju, u ponoć uoči praznika treba izaći napolje, pogledati u nebo i zamisliti želju koja se odnosi na sreću i napredak. Veruje se da će se ona ostvariti ako je praćena dobrim delima i iskrenom verom. Ovaj običaj simbolizuje nadu, pozitivnu energiju i snagu dobrote, kao i podsećanje na način života Svetog Jovana Milostivog.
Praznik Svetog Jovana Milostivog u sebi nosi tri ključna učenja:
- Dobročinstvo i milost: Ovaj dan podseća na važnost pomaganja i pokazivanja dobrote u svakodnevnom životu.
- Praštanje: Veruje se da oproštaj donosi blagostanje, mir i sreću.
- Ostvarivanje želja: Po narodnom predanju, želja zamišljena u ponoć uoči praznika može se ispuniti uz veru i dobra dela.
Sveti Jovan Milostivi ostao je uzor ljudskosti i primer kako se ljubaznost prema bližnjima može živeti svakog dana. Obeležavanje njegovog praznika nije samo tradicija, već podsećanje na univerzalne vrednosti milosrđa, oproštaja i nesebičnog pomaganja.
