Српска православна црква данас, 25. новембра, обележава празник Светог Јована Милостивог, патријарха Александријског, познатог по доброти, милосрђу и човекољубљу. Иако је у црквеном календару означен црним словом, празник се сматра нерадним даном и посебно је посвећен пажњи према људима, помоћи онима у невољи и показивању милости.
Ко је био Свети Јован Милостиви?
Свети Јован Милостиви рођен је крајем шестог века на Кипру, у кнежевској породици, где је од детињства васпитаван у хришћанском духу. Рано је остао без супруге и деце, а живот је посветио доброчинству, заштити немоћних и борби против неправде. Надимак „Милостиви“ добио је због истрајног залагања да се спрече прогони оних који нису следили хришћанство, као и због његове несебичне доброте према свима, без обзира на веру, порекло или народност.
Током десетогодишњег мандата као патријарх Александријски снажно се противио прогону јеретика и нехришћана, истичући да је Божји суд изнад људског, а да је људима дато да се руководе добротом. Међу његовим најпознатијим поукама остала је и реченица: „Ако желиш благородства, не тражи га у крви, већ у добродетељи, јер доброта је право благородство.”
Према предању, није одбијао никога ко је тражио помоћ. Једном приликом посетила га је жена која је тврдила да је лажно оптужена да није девица. Иако су га саветовали да је не прими, он је одговорио: „Ако ја њу сада не примим, како ћу на крају тражити од Бога да мене прими к Њему?”
Овај поступак вековима се памти као симбол његовог саосећања и истинске хришћанске љубави.
Свети Јован Милостиви преминуо је 620. године у изгнанству на Кипру, бежећи пред налетом Персијанаца. И у тим тренуцима остао је доследан својој поруци да се непријатељу не треба светити, подсећајући на правило из Новог завета: „Ко тебе каменом, ти њега хлебом.”
Због свог живота и дела сматра се светитељем доброте и милосрђа. На данашњи празник верује се да је важно бити посебно милостив, опростити онима који су повредили и помоћи свима којима је помоћ потребна, јер се доброта враћа многоструко.
Обичаји и веровања
Према народном веровању, у поноћ уочи празника треба изаћи напоље, погледати у небо и замислити жељу која се односи на срећу и напредак. Верује се да ће се она остварити ако је праћена добрим делима и искреном вером. Овај обичај симболизује наду, позитивну енергију и снагу доброте, као и подсећање на начин живота Светог Јована Милостивог.
Празник Светог Јована Милостивог у себи носи три кључна учења:
- Доброчинство и милост: Овај дан подсећа на важност помагања и показивања доброте у свакодневном животу.
- Праштање: Верује се да опроштај доноси благостање, мир и срећу.
- Остваривање жеља: По народном предању, жеља замишљена у поноћ уочи празника може се испунити уз веру и добра дела.
Свети Јован Милостиви остао је узор људскости и пример како се љубазност према ближњима може живети сваког дана. Обележавање његовог празника није само традиција, већ подсећање на универзалне вредности милосрђа, опроштаја и несебичног помагања.
