„Зајечарски бастиони” назив је књиге аутора Николе Милутиновића, Боре Димитријевића и Велибора Тодорова, која је представљена у Историјском архиву „Тимочка Крајина” у Зајечару, поводом обележавања 75 година ове установе.
Књига је рађена у издању зајечарског Архива.
Историја ових војних објеката обрађивана је углавном у локалној публицистици, а на подручју града Зајечара налазе се девет бастиона („Краварник”, „Коилова Чука”, „Средњи врх”, „Османов шанац”, „Пландиште”, „Забела”, „Парајанкула”, „Источна Краљевица” и „Западна Краљевица”). Дугогодишњи управник Матичне библиотеке „Светозар Марковић” у Зајечару, културни посленик и хроничар локалне историје Стеван Вељковић, био је први који је објавио записе о бастионима.
Директор Историјског архива „Тимочка Крајина” у Зајечару и један од аутора књиге, Велибор Тодоров, каже да је циљ да се на овај начин бастиони приближе културној јавности овог краја.
„Ово је једно од капиталнијих дела које смо ми у последњих петнаестак година издали. После објављивања књига о многим зајечарским значајним историјским личностима, на реду су дошли бастиони. Архив као институција културе која се бави историјом Тимочке Крајине и Зајечара жели да на овај начин да допринос у циљу привођења намени бастиона. Они изазивају велику пажњу културне јавности Тимочке Крајине, али досад није било адекватног покрића у виду неких рукописа. Ово је прво једно веће дело које говори о зајечарским бастионима који су изграђени на крају 19. века и представљају културну баштину Зајечара. Овом књигом желимо да ту културну баштину приближимо пре свега културној јавности нашег краја и да у будућности на основу ове књиге подстакнемо идеју да се ови бастиони среде и прилагоде намени како би били део туристичке понуде нашег краја”, поручио је Тодоров.
Процес изградње утврђења у околини Зајечара одвијао се под окриљем војске Краљевине Србије и њеног војног Министарства. Иако су документа Историјског архива у Зајечару пружила одређене значајне увиде у историју зајечарских утврђења, истраживање је морало бити обављено и у Војном архиву у Београду и у Државном архиву Србије.
Пројекат је финансиран средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, са којим Историјски архив „Тимочка Крајина” у Зајечару има дугогодишњу сарадњу, а ова публикација припремана је око годину дана.
