U znak sećanja na 22. septembar 1944. godine, datum koji se beleži kao Dan oslobođenja opštine Kladovo u Drugom svetskom ratu, položeno je cveće na spomen-obeležjima u gradu i selu Vajuga. Na tom mestu, pre 81 godine, pripadnici Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije prešli su Dunav, ušli u tadašnju Jugoslaviju i u zajedničkim bitkama sa Srpskom devetom udarnom brigadom krenuli u oslobađanje zemlje od fašističkog okupatora. Spomenik piramidalnog oblika podignut je 1985. godine, a sve do početka dvehiljaditih 22. septembar obeležavan je kao Dan opštine Kladovo.
Cveće su položili: rukovodstvo opštine Kladovo, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Radovan Arežina, delegacija Ambasade Ruske Federacije predvođena vojnim i vazduhoplovnim atašeom Dmitrijem Mokrovim i šefom Konzularnog odeljenja Aleksandrom Simonovom, predstavnici ruske kompanije „Silovie mašini”, predstavnici Udruženja „Bratstvo” iz Beograda, predstavnici Opštinske organizacije SUBNOR-a, rukovodstvo Opštinske organizacije Socijalističke partije Srbije i predstavnici OO Rezervnih vojnih starešina.
U drugom delu dana organizovano je predstavljanje knjige posvećene jubileju „Srpsko-rusko bratstvo u Drugom svetskom ratu – 80 godina pobede nad fašizmom”, u izdanju udruženja „Bratstvo”, sa naslovom koji simbolično slavi period pobede i oslobođenja. Autori, čiji su radovi zastupljeni u ovoj publikaciji, Dušan Opačić, novinar portala „Bratstvo”, i dr Mario Kalik, naučni saradnik Instituta za političke studije u Beogradu, u svojim izlaganjima istakli su tokove neraskidivih veza Rusa i Srba kroz istoriju.
„Knjiga nije samo zbornik tekstova, već je to čin otpora, pamćenja i zahvalnosti onima koji su dali živote za slobodu i onima koji danas još veruju da je istina vredna čuvanja. Zato je čast što se o ovoj knjizi prvi put pred publikom govori baš u Kladovu, gradu koji je podneo žrtvu, koji je bio svedok i učesnik borbe i koji je, u svojoj tišini, sačuvao mnogo toga što drugi žele da zaborave. Istovremeno, moramo da podsetimo na jednu činjenicu koju istorija retko poznaje. Vrlo je malo primera u istoriji čovečanstva da je jedna armija oslobodila drugu zemlju i potom, bez zadržavanja, nastavila svoj put dalje, u ovom slučaju u borbu do samog Berlina, do sloma nacizma. To je učinila Crvena armija i zato ona za nas nije strana, ni tuđa, ni ideološki nepoželjna, kako neki danas pokušavaju da je prikažu. Crvena armija je u najtežem trenutku bila bratska. U to ime, neka je večna slava i hvala čeličnoj Crvenoj armiji. Neka ova knjiga bude podsećanje da je bratstvo Srba i Rusa više od simpatija – to je istorijski zavet i naša zajednička obaveza”, rekao je Opačić.
Dr Kalik je izdvojio znamenite Ruse koji su ostavili trag u srpskoj istoriji, govoreći o srpsko-ruskom bratstvu kao istorijskoj i moralnoj kategoriji koja je opstala kroz različite periode naše zajedničke prošlosti. U svom izlaganju osvrnuo se ne samo na istorijske tokove već i na savremeni kontekst srpsko-ruskih odnosa, naglasivši potrebu za očuvanjem zajedničke tradicije, duhovne povezanosti i kulturne saradnje dva naroda i u savremenim geopolitičkim okolnostima.
Publicista Višeslav Živanović, u svom izlaganju koje nije bilo direktno vezano za knjigu, govorio je o ruskim emigrantima u Kladovu, njihovom doprinosu razvoju ovog kraja, znamenitim ličnostima koje su ovde živele, kao i o istorijskom trenutku kada je Crvena armija prešla Dunav, ušla u našu zemlju i započela oslobađanje od fašističkog okupatora.
„Zlatno doba proizvodnje nadaleko poznatog kladovskog kavijara, koji se jeo i na ’Titaniku’, a koji je kod nas jela sirotinja, počelo je tek dolaskom ruskih emigranata posle Oktobarske revolucije. Oni su doneli recepture za konzerviranje kavijara, a uspostavili su i distributerske veze širom Evrope. Među tim Rusima bio je i Sergej Milogradov, koji je svoje znanje o proizvodnji kavijara, uključujući i tajnu formulu praška za konzerviranje, preneo porodici grofa Deinega, čiji je naslednik bila gospođa Vera.”
Velikom broju prisutnih gostiju obratili su se i pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Radovan Arežina, kao i savetnici direktora Ruskog doma u Beogradu Aleksandar Golubev i Georgij Engeljhart.
U muzičkom delu programa učestvovao je hor Osnovne muzičke škole „Konstantin Babić” iz Kladova i Đorđe Keler, Rus koji sa porodicom živi u obližnjoj Tekiji.
Predstavljanje knjige, u kojem se u ulozi moderatora našla Žaklina Nikolić, direktorka Biblioteke „Centar za kulturu”, održano je u prostoru Vile „Ruže”.
Celodnevnu manifestaciju zajednički su organizovali Skupština opštine Kladovo, po inspiraciji udruženja „Konsenzus”, OO SUBNOR Kladovo, udruženje „Bratstvo” iz Beograda i Biblioteka „Centar za kulturu”. Pokrovitelji večeri bili su Hidroelektrana „Đerdap”, kompanija „Tekijanka” i Kuća za odmor Žikice Carojevića.
