На данашњи дан пре 36 година преминуо је глумац Зоран Радмиловић. Тим поводом, у част великана нашег глумишта, глумци Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Наташа Петровић, Бранислав Мијатовић и Габријел Бећаревић, положили су цвеће на његов споменик у Зајечару.
Од када је споменик подигнут 2008. године, сваке године 21. јула, представници зајечарског театра одају пошту једном од наших најбољих глумаца и највећих комичара.
„Као што је био чудо за живота, јер је померио границе глуме, Зоран Радмиловић је и 36 година после смрти право чудо, јер за разлику од многих глумаца који су одличним улогама обележили своју епоху, али се нажалост заборавило на њих, Радмиловић је и сада живљи него икад. Многе медијске куће су му јуче и данас посветиле доста простора, иако је ово неубичајена годишњица. О Зорану се све зна. Гледају се његове серије као што су ’Приче из мајсторске радионице’ или ’Приче из Непричаве’. Памте се његове улоге у филмовима, од његовог првог филма ’Чудна девојка’ преко ’Мистерије организма’ и ’Горког дела реке’ па надаље, као и његове улоге у позоришту ’Молијер’, ’Краљ Иби’, ’Радован III’, као и његова прва аматерска улога у представи ’Бетон и свици’. Мислим да ми у Зајечару успомену на њега да чувамо на најбољи начин. Већ три деценије постоји Фестивал посвећен њему, који треба да се одржи од 16. до 23. октобра ове године. Највећи део смо већ припремили и ако нас нешто не изненади, надам се да ће 30. ’Дани Зорана Радмиловића’ бити лепа позоришна фешта”, рекао је Владимир Ђуричић, директор зајечарског театра.
Ђуричић је додао да је зајечарско позориште са представом „Чучук Стана – Српкиња и Гркиња” аутора и редитеља Жељка Хубача, у извођењу Наташе Петровић, учествовало на два фестивала: Фестивалу монодраме и пантомиме у Београду и „Царевчеви дани” у Великом Градишту.
Такође представа „Антигона” Софокла у режији Ненада Тодоровића, 24. августа учествоваће на Фестивалу античке драмена Виминацијуму, а поред тога ове године ће поново бити организована ликовна колонија, а биће и филозофске школе.
Премијера представе „Антигона” рађене у копродукцији зајечарског и приштинског позоришта, биће изведена 22. августа на Феликс Ромулијани, код Зајечара, навео је Ђуричић.
Зоран Радмиловић је рођен у Зајечару 11. маја 1933. Завршио је зајечарску Гимназију и био је члан драмске секције коју је водио Милан Срдоч. На Академији за позориште, филм, радио и телевизију дипломирао је 1963. године. Од 1962. до 1968. године Зоран је био члан „Београдског драмског позоришта”, а 1968. године је постао стални члан „Атељеа 212” и у њему је наступао до смрти.
Добитник је Октобарске награде града Београда и глумачког признања „Добричин прстен“.
Своју последњу, 299. представу „Радован III” одиграо је 9. јуна 1985. године уз велике болове, али опет уз његову велику жељу представа је одржана до краја. Преминуо је 21. јула 1985. године у 53. години живота. Кремиран је, а његова урна се налази у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу у Београду.
Када је донета одлука да се у Зајечару организује позоришни фестивал који носи његово име исправљена је неправда према још једном Зајечарцу према коме се његов град дуго није односио како треба. Награду за најбоље глумачко остварење „Зоран Радмиловић“, веома омиљену и цењену међу глумцима, до сада су добили: Милан Гутовић, Лазар Ристовски, Жарко Лаушевић, Аница Добра, Лидија Стевановић, Драган Мићановић, Горан Шушљак, Растко Лупуловић, Бранимир Поповић, Сергеј Трифуновић, Анита Манчић, Небојша Дугалић, Небојша Глоговац, Владимир Курчубић, Бојан Димитријевић, Миодраг Пејаковић, Ненад Јездић, Ирфан Менсур, Павле Пекић, Игор Ђорђевић, Петар Краљ, Бранимир Брстина, Светлана Бојковић, Борко Перић, Раде Шербеџија, Борис Исаковић и др.
Такође, улица у којој се налази Радмиловићева родна кућа у Зајечару, добила је његово име, као и зајечарско позориште, а пре 13 година у близини позоришта, код градске библиотеке, подигнут му је доличан споменик.
