Na današnji dan pre 36 godina preminuo je glumac Zoran Radmilović. Tim povodom, u čast velikana našeg glumišta, glumci Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović”, Nataša Petrović, Branislav Mijatović i Gabrijel Bećarević, položili su cveće na njegov spomenik u Zaječaru.
Od kada je spomenik podignut 2008. godine, svake godine 21. jula, predstavnici zaječarskog teatra odaju poštu jednom od naših najboljih glumaca i najvećih komičara.
„Kao što je bio čudo za života, jer je pomerio granice glume, Zoran Radmilović je i 36 godina posle smrti pravo čudo, jer za razliku od mnogih glumaca koji su odličnim ulogama obeležili svoju epohu, ali se nažalost zaboravilo na njih, Radmilović je i sada življi nego ikad. Mnoge medijske kuće su mu juče i danas posvetile dosta prostora, iako je ovo neubičajena godišnjica. O Zoranu se sve zna. Gledaju se njegove serije kao što su ’Priče iz majstorske radionice’ ili ’Priče iz Nepričave’. Pamte se njegove uloge u filmovima, od njegovog prvog filma ’Čudna devojka’ preko ’Misterije organizma’ i ’Gorkog dela reke’ pa nadalje, kao i njegove uloge u pozorištu ’Molijer’, ’Kralj Ibi’, ’Radovan III’, kao i njegova prva amaterska uloga u predstavi ’Beton i svici’. Mislim da mi u Zaječaru uspomenu na njega da čuvamo na najbolji način. Već tri decenije postoji Festival posvećen njemu, koji treba da se održi od 16. do 23. oktobra ove godine. Najveći deo smo već pripremili i ako nas nešto ne iznenadi, nadam se da će 30. ’Dani Zorana Radmilovića’ biti lepa pozorišna fešta”, rekao je Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra.
Đuričić je dodao da je zaječarsko pozorište sa predstavom „Čučuk Stana – Srpkinja i Grkinja” autora i reditelja Željka Hubača, u izvođenju Nataše Petrović, učestvovalo na dva festivala: Festivalu monodrame i pantomime u Beogradu i „Carevčevi dani” u Velikom Gradištu.
Takođe predstava „Antigona” Sofokla u režiji Nenada Todorovića, 24. avgusta učestvovaće na Festivalu antičke dramena Viminacijumu, a pored toga ove godine će ponovo biti organizovana likovna kolonija, a biće i filozofske škole.
Premijera predstave „Antigona” rađene u koprodukciji zaječarskog i prištinskog pozorišta, biće izvedena 22. avgusta na Feliks Romulijani, kod Zaječara, naveo je Đuričić.
Zoran Radmilović je rođen u Zaječaru 11. maja 1933. Završio je zaječarsku Gimnaziju i bio je član dramske sekcije koju je vodio Milan Srdoč. Na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju diplomirao je 1963. godine. Od 1962. do 1968. godine Zoran je bio član „Beogradskog dramskog pozorišta”, a 1968. godine je postao stalni član „Ateljea 212” i u njemu je nastupao do smrti.
Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda i glumačkog priznanja „Dobričin prsten“.
Svoju poslednju, 299. predstavu „Radovan III” odigrao je 9. juna 1985. godine uz velike bolove, ali opet uz njegovu veliku želju predstava je održana do kraja. Preminuo je 21. jula 1985. godine u 53. godini života. Kremiran je, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju u Beogradu.
Kada je doneta odluka da se u Zaječaru organizuje pozorišni festival koji nosi njegovo ime ispravljena je nepravda prema još jednom Zaječarcu prema kome se njegov grad dugo nije odnosio kako treba. Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje „Zoran Radmilović“, veoma omiljenu i cenjenu među glumcima, do sada su dobili: Milan Gutović, Lazar Ristovski, Žarko Laušević, Anica Dobra, Lidija Stevanović, Dragan Mićanović, Goran Šušljak, Rastko Lupulović, Branimir Popović, Sergej Trifunović, Anita Mančić, Nebojša Dugalić, Nebojša Glogovac, Vladimir Kurčubić, Bojan Dimitrijević, Miodrag Pejaković, Nenad Jezdić, Irfan Mensur, Pavle Pekić, Igor Đorđević, Petar Kralj, Branimir Brstina, Svetlana Bojković, Borko Perić, Rade Šerbedžija, Boris Isaković i dr.
Takođe, ulica u kojoj se nalazi Radmilovićeva rodna kuća u Zaječaru, dobila je njegovo ime, kao i zaječarsko pozorište, a pre 13 godina u blizini pozorišta, kod gradske biblioteke, podignut mu je doličan spomenik.
