Асоцијација за борбу против сиде – ЈАЗАС, у сарадњи са Тимочким Омладинским Центром, а под покровитељством Министарства здравља Републике Србије, организовала је у Зајечару Округли сто на тему „Здравље популација осетљивих на ХИВ током COVID-19 пандемије”.
Како је истакнуто овом приликом, округли столови на тему ХИВ-а организују се у 24 окружна центра у Србији и и даље су веома потребни, иако је ХИВ у Србији присутан још од 1984. године. Такође, присутна је дискриминација заражених овим вирусом, а ситуација са ковидом је додатно закомпликовала ствари.
Град Зајечар је крајем прошле године, са још десет локалних самоуправа, потписао Париску декларацију којом се обавезао да ће унапредити све своје активности везане за јавно здравље, истакла је Ивана Ћебић, градска већница града Зајечара за здравље, јавно здравље и социјалну заштиту.
„Град Зајечар један од 300 градова из целог света који су потписали Париску декларацију. Градови, кроз заједнички рад, могу да предузимају локалне акције у циљу глобалног ефекта како би зауставили епидемију сиде до 2030. године. Град Зајечар започео је процес израде Плана јавног здравља, којим ће се кроз низ мера и активности унапредити здравље грађана на локалном нивоу у свим областима деловања јавног здравља. Особе које су компромитоване, као што је случај са популацијом која живи са ХИВ-ом, спадају у једну од најосетљивијих категорија друштва”, нагласила је Ћебић.
О међусекторским социјално-здравственим услугама и раду на терену у време пандемије короне, на Округлом столу говорио је Милош Стојиљковић Роловић, директор ЈАЗАС-а.
„Ковид је довео до тога да други пацијенти који болују од неких других болести оду у други план, а то се посебно одразило на ХИВ позитивне особе. Није тачно да је број оболелих од ХИВ-а вишеструко повећан у време ковида. Наша мисија постоји још од 1991. године када смо основани. Сматрамо да је право време да попричамо о томе шта се дешавало са групом осетљивом на ХИВ за време ковид пандемије у Србији, које смо лекције извукли, како је ковид утицао на здравствени систем, како је утицао на појединца, шта смо радили, где смо можда могли боље? Можда можемо да остваримо нека нова партнерства између државног и цивилног сектора за добробит потенцијалних пацијената. Треба да мотивишемо људе да се тестирају како би открили што раније свој ХИВ статус, јер што се пре открије, пре се креће са терапијом и остварују се и бољи резултати. Терапија је потпуно бесплатна у Србији, доступна је свима”, поручио је Роловић.
О Париској декларацији, ПрЕП и ПЕП говорио је Горан Радисављевић, директор Тимочког Омладинског Центра у Зајечару, који се осврнуо и на писање медија о томе да је број новозаражених од ХИВ-а порастао на преко 3.000 и на довођење у везу оболелих са вакцинацијом против ковида.
„Битно је едуковати и социјалне и здравствене раднике. Недавно је изашла информација да имамо три хиљаде новоинфицирних у Србији, што је узбунило јавност. Нама је прва особа инфицирна ХИВ-ом у Србији 1984. године и ми имамо око три хиљаде живих који су болесни управо од 1984. године до данас. Са умрлима је око 5 хиљада. Ковид је доста утицао и на нарушавање менталног здравља и међусекторска сарадња је препозната и на националном нивоу, али она мора бити препозната и на локалном нивоу”, рекао је Радисављевић.
Како се могло чути, број оболелих од ХИВ-а у Србији годишње буде од 100 до 150 особа, а од 1984. до данас укупан број заражених ХИВ-ом у Србији је 3.050. Округли сто је одржан у Зајечару, у Простору за ПОМАК, при Тимочком Омладинском Центру.
