Промоција допуњеног издања изабраних дела др Радована Калабића, књижевника, историографа и публицисте, организована је јуче у Позоришном музеју у Зајечару. О његовом стваралаштву говорио је и Власта Младеновић, књижевник и главни уредник часописа „Развитак”.
Након што су пре три године у истом простору представљене нове књиге др Калабића – „Уз писмо Крлежи од Марка С. Марковића”, шесто издање „Грофовских времена” и шесто издање дела „Под прекорним погледом историје” – посетиоци су овога пута имали прилику да се упознају са допуњеним издањима веома обимног опуса једног од најзначајнијих савремених српских историографа, као и да му поставе питања из области српске историје.
Поред наведених, др Калабић је објавио и књиге: „Преко зида”, „Књига о Калабићу”, „Равногорска историја”, „Српска емиграција”, „После бродолома”, „Равногорски венац”, „Песак и брашно, камен и крст”, „Дража и Тито као антиподи”, „Милован Миловановић Балачко” и „Равногорски венац Субјел”.
Обраћајући се присутнима, др Радован Калабић је истакао да му је Зајечар веома драг град, у коме се његови радови промовишу, да у њему има много пријатеља, те да се увек радо одазива сваком позиву.
Он је појаснио да његова изабрана дела, осим књига које је написао или приредио, садрже и чланке, студије и есеје настале од 2008. године до данас. С обзиром на обим тих радова, овакве прилике, како је навео, служе да се пажња скрене на наслове и садржаје и да се читаоци ближе упознају са његовим опусом.
На подстицај Матије Бећковића, који је и рецензент његових изабраних дела, сакупљени су текстови за које се сматра да могу да издрже пробу времена. Како је др Калабић навео: „У свим својим делима трудио сам се да нашу прошлост гледам српским очима”.
Методолошки и садржајно, руководећи се изреком „Говори и пиши истину, и Бог је уз тебе“, др Калабић је истакао да се прихватио веома захтевног посла, који ни у прошлим, ни у садашњим временима није једноставан.
Др Радован Калабић познат је по значајном доприносу српској књижевности и историји, а у свом раду бави се темама од националног значаја, истражујући културну и историјску баштину Србије. Посебну вредност његовом опусу дају тумачења бројних историјских догађаја од 1804. године до данас, осветљавање запостављених страница историје, почев од издаје Карађорђа Петровића, као и разматрање идентитетских промена српског народа од 1945. године. У средишту његовог рада налази се и трагање за темељима српске историје без, како сам каже, гледања кроз туђе наочаре.
