
Српска православна црква, као и друге православне цркве које се руководе јулијанским календаром, обележавају вечерас у поноћ почетак Нове 2026. године. Тим поводом, широм Србије организују се дочеци и пригодни програми.
Православна нова година, позната и као јулијанска нова година, у Београду ће бити обележена свечаним молебаном у Храму Светог Саве, који ће бити служен пред поноћ. У насељу Београд на води планиран је дочек уз ватромет, наступ дронова, ласерске ефекте и музички програм.
Српска Нова година прославља се 14. јануара по грегоријанском календару у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини (Републици Српској), Северној Македонији, као и у православним срединама у Хрватској. Према јулијанском календару, тог дана обележава се 1. јануар.
Јулијанска нова година слави се и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, а занимљива је чињеница да традиција обележавања јулијанске нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, али и у неким деловима галске заједнице у Шкотској.
Историјски контекст и развој обележавања
Према народним обичајима, Срби су се традиционално за Српску нову годину окупљали, играли народне игре и заједнички прослављали празник. Током османске владавине, прослављање и поштовање српских традиција било је забрањивано.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански календар званично је прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године, објављеним у првом броју Службених новина Краљевства СХС. Тим законом је прописано да 15. јануара у целој држави престаје да важи „стари“, а почиње „нови“ календар.
Након Другог светског рата, обележавање Православне нове године дуго је било оцењивано као тежак национални испад, да би поново почело јавно да се слави тек од деведесетих година прошлог века. Данас се Српска нова година дочекује уз концерте, ватромете и све већи број страних туриста, а и ове године у више градова најављен је богат музички програм.
Обичаји за Српску нову годину
Према обичајном календару, у ноћи дочека се не спава, а традиционално се служе врућа ракија, кувано вино и крофне. У градским срединама постојао је обичај да се у поноћ служи више крофни, од којих је у једној био сакривен златник. Веровало се да ће онај ко пронађе златник имати успешну и срећну годину.
Јулијанска нова година у народу се назива и Српска нова година, али и Мали Божић, јер се тог дана завршавају божићне свечаности. Породица се окупља у дому, трпеза је богата, а на њој је неизоставна празнична печеница.
Српска православна црква 14. јануара, односно 1. јануара по јулијанском календару, обележава спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, по коме је јулијанска нова година добила назив Василица. Тога дана верници истовремено прослављају три празника: славу Свети Василије Велики, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић.
У појединим крајевима на тај дан се спаљују остаци бадњака, а као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се припрема посебан обредни хлеб – „василица“. Постоји и веровање да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би дом и укућани током целе године имали напретка.

