Трибина под називом „Рикверц: Безбедност у саобраћају”, одржана је у Омладинском центру у Зајечару, на којој се говорило о најчешћим узроцима који изазивају саобраћајне несреће.
Неискуство возача, невезивање појаса, неприлагођене брзине и употреба алкохола – најчешћи су узроци саобраћајних несрећа. Скоро трећину повређених и смртно страдалих лица у Србији чине људи млађи од 25 година.
Према подацима, више младих људи (старости између 15 и 30 година) умире од последица саобраћајних незгода него од ХИВ-а, маларије, туберкулозе или других облика насилне смрти. У просеку годишње у Републици Србији живот изгуби 110 лица старости између 15 и 30 година старости, док њих 6000 буде теже или лакше повређено.
Влада Србије је 2015. године усвојила Националну стратегију безбедности саобраћаја 2015–2020. као и Акциони план безбедности саобраћаја. Србија није достигла ниједан зацртани циљ из националне стратегије безбедности саобраћаја. У периоду од 2015. до 2019. године знатно више људи је настрадало у саобраћајним незгодама, него што је то било предвиђено стратегијом безбедности саобраћаја
Чак 288 више погинулих лица, 925 више тешко повређених лица и око 15.000 више лакше повређених лица, у односу на стратегијом дефинисане циљеве.
Трибини су присуствовали: Весна Ракић – саобраћајни инжењер и предавач у ауто-школи; Саша Филиповић – официр Саобраћајне полиције ПУ Зајечар; Сандра Ивановић – председница Мото клуба „Ложачи” Минићево; Игор Велић – саобраћајни инжењер и председник удружења „Сигурне стазе”.
У периоду од 2015. до 2019, на територији града Зајечара регистровано је 703 саобраћајних незгода. У тим незгодама живот је изгубило 25 грађана Зајечара, док је 462 претрпело теже/лакше телесне повреде, рекао је Велић.
У посматраном периоду у саобраћајним незгодама повређено је 54 деце, док је једно дете смртно страдало. Деца су највише страдала у својству путника у возилу (28; 51%), и у својству пешака (18; 33%), док је 16% деце страдало у својству возача.
„Мали проценат градова у Србији има урађену Стратегију за безбедност саобраћаја. Тимочка Крајина је по том питању најгора, јер ниједан град нема урађену Стратегију, Акциони план, План одрживе урбане мобилности, Катастар саобраћајне сигнализације. То значи да локалне самоуправе уопште не раде у том смеру стратешког управљања безбедности у саобраћају и некако смо препуштени сами себи”, оцењује Велић.
Он је додао да су најважније чињенице и закључци произашли из анализа у поменутом извештају би требало да буду смернице за идентификацију проблема страдања становништва у саобраћајним незгодама, за планирање других детаљнијих истраживања и будућих активности свих субјеката на територији града Зајечара, у циљу унапређења безбедности саобраћаја.
„Имали смо акцију 2016. године ’Два точка, нису два живота’, кроз коју смо промовисали безбедност у саобраћају, нарочито на безбедност двоточкаша. Апеловали смо кроз акцију да се поштују саобраћајни прописи, носи кацига и друга опрема и да се прилагођава брзина условима пута. Наравно, вожња без алкохола”, каже Ивановић.
„Најмлађи полазник у Ауто-школи, који може да полаже за неку од ‘А’ категорија већ је са 16 година. Они када положе возачки испит добијају пробну возачку дозволу. Та пробна возачка дозвола важи до 21. године живота, односно у зависности са колико година су полагали. За ‘Б’ категорију доња граница за полагање је 17 година. Јако је битно да се на часовима вожње, они у том делу упознају шта значи бити учесник у саобраћају, како се безбедно треба понашати у саобраћају”, рекла је Ракић.
„За неко нормално учешће у саобраћају, деца треба од малена да се у кући васпитавају, како да поштују одређене прописе, када су учесници у саобраћају. Ако чувамо сами себе, чувамо и друге учеснике у саобраћају”, истакао је Филиповић.