Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Markovdan – 8. maja.
Ovaj praznik posvećen je Svetom apostolu Marku, koji je napisao Jevanđelje, a poznat je i kao saputnik i prvi pomoćnik apostola Petra.
Sveti Marko je bio Jevrejin, iz plemena Levijeva. Uvršten u 70 svetih apostola Hristovih, a prvo je pratio Svetog Petra koji ga je i postavio za episkopa. Na molbu vernih rimskih hrišćana, napisao je Jevanđelje, koje je lično Sveti Petar pregledao i potvrdio kao istinito. Propovedao je Hristovu veru u Akvileju i Egiptu, a sagradio je i mnoge crkve i postavljao sveštenike. U Aleksandriji je mnoge preveo u hrišćanstvo, zbog čega ga baciše u tamnicu. U trenutku njegovog pogubljenja, nebo se otvorilo i dogodio se jak zemljotres. Njegove svete mošti u 9. veku, prenete su u Veneciju, i najpre pokopane u duždevoj kapeli, a potom u 11. veku u novu, sada širom sveta poznatu Crkvu svetog Marka.
Na ovaj praznik poljski radovi se izbegavaju, jer prema verovanju Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti cele godine.
Ne valja na ovaj dan ni spavati, da ne bi bili pospani i bolešljivi cele godine. Izuzetak su oni koji su spavali na Đurđevdan, jer oni treba da odspavaju neko vreme i na Markovdan, kako bi ispravili „greh“.
Ovaj dan, nazivajući ga Mistrovdanom, praznovali su kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.
Sveti Marko je česta krsna slava ali i slava pojedinih gradova i mesta.
Markovdan crkva praznuje 8. maja po Gregorijanskom kalendaru ili 25. aprila po Julijanskom kalendaru.
