Зајечарска публика треће фестивалске вечери Малих позоришних форми уживала у монодрами „Нана“

Зајечарска публика је, треће фестивалске вечери Малих позоришних форми, уживала у монодрами „Нана“, коју је по тексту Емила Золе, а у режији Тијане Васић, маестрално одиграла млада глумица Милена Божић.

Ова раскошна прича о сладострасти, о предаји, љубави и људској пожуди приказује нам француско друштво у време Другог светског рата, а у центар збивања ставља прелепу младу девојку из најнижих друштвених слојева. Она доспева у позориште Варијете у Паризу и играјући Венеру постаје миљеница публике. Та заносна девојка по којој се и роман зове „Нана“, неминовно постаје и предмет опсесије бројних мушкараца са којима се поиграва, због којих пати, због којих и прерано одлази са овог света. Нана је прича о људским нискостима и нагонима. Она је обиље крајности, неко ко је загазио у бару греха. Коначно она је огледало нас самих.

Монодрама „Нана“ је мастер рад Милене Божић, на ФДУ у Београду и тренутно се изводи као представа у оквиру независне продукције. Управо је „Нана“ женски лик из драмског дела, за којим је Милена трагала, са мушким карактерним особинама и храброшћу да преузме иницијативу.

„То је заправо жена која има мушки принцип унутар свог бића, која се не повинује друштвеним нормама, кодексима, а јесте збир своје прошлости, средине, генетике, која ју је таквом створила. Мислим да не постоје женски ликови који су активни субјекти у драмској радњи. Ја сам имала неку визију шта би Нана требала да буде. Када сам прочитала роман и аплицирала за мастер рад, одмах сам знала да бих баш њу желела да радим. Трудила сам се да ухватим ту срж свих страсти, нискости, нагона, који се јављају ирационално у човеку, а чини ми се да је Нана збир свега тога. Жуди више него што јој прија, са друге стране дела више него што мисли. Врло активно узима учешћа у тим својим нагонима и тражи да им утоли глад. Све је то проузроковано примарним нагоном моћи за доказивањем у једној друштвеној хијерархији која има своја правила, али које је Нана одлучила да заобиђе. Иначе публика од града до града је заиста другачија. Често је наша игра пропраћена и смехом и ми смо на то навикли, јер желимо да она буде пре свега једна кабаре представа. Имала сам среће да овај комад играм често и ван Београда и сматрам да је та децентрализација позоришта изузетно важна. Мислим да је заблуда да је у Београду центар културе. Напротив људи из мањих средина су отворенији и некако присутнији јер немају ту привилегију свакодневног одласка у театар“, рекла је глумица Милена Божић.

Милена сматра да је монодрама веома занимљива форма која представља прави изазов за глумца, те говори о њеним унутрашњим борбама и одлукама током припреме ове представе.

„У почетку сам имала ту бојазан када се у мени родила идеја да радим ту врсту форме која јесте најзахтевнија за глумца. Али исто тако мислим да је дивна и благородна, јер се кроз такву форму глумац развија. Увек је могуће разрадити је и унапредити и у том смислу пратити њен раст и развој кроз године. Трудила сам се да ова представа буде пре свега динамична и узбудљива. Играм је пуне четири године од када сам мастерирала и управо је то дивна ствар која се тиче монодрама, а то је да се играју годинама. Надам се да ће и ова моја још дуго трајати“ истакла је глумица Милена Божић.

Драматизацију за представу урадили су Милена Божић и Неда Гојковић, композитор и корепетиторка била је Петра Петровић, костимографкиња Јована Пантић, сценограф Никола Николић, док је сценске покрете осмислио Анђелко Берош.

Фестивал малих позоришних форми траје до 21. новембра 2023. и публика ће бити у прилици да види још четири представе. Најбољу представу фестивала одабраће трочлани жири у саставу: театролог мр Спасоје Ж. Миловановић – председник, глумица Наташа Петровић – члан и глумац Милош Танасковић – члан. Биће додељена и награда публике за најбољу представу. Гледаоци сваке вечери оцењују представе од 1 до 10.