Шестог дана 31. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару, публика и жири имали су прилику да погледају мјузикл Народног Позоришта Ниш „Неки то воле вруће“, коју је по мотивима истоименог филма режирао Александар Маринковић.
Више од два сата музике, песме, глуме и надасве добре енергије пружио је нишки ансамбл фестивалској публици у Зајечару. Те добре вибрације пренеле су се на читаву салу и публика је на ногама и дугим, дугим аплаузом пропратила завршне сцене и сам крај представе, а присутни нису жалили дланове ни током изведбе.
„Зоранов брк“ добио је Александар Маринковић, који је и режирао представу.
На округлом столу награђени глумац је истакао да воли што је добио „брк“ иако му није била намера да се такмичи са колегама:
„Значи ми што сам добио ‘брк’ јер је у мом крају, у Зајечару, где сам почео и где сам доста радио. Било је напорно радити али у нишком Народном позоришту постоји критична маса талента кад је у питању мјузикл. Има доста људи који добро певају, играју и воле мјузикл, пре свега. А онда, погодило се да је колегама са којима сам радио и мени филм ‘Неки то воле вруће’ један од најомиљенијих и практично смо радили омаж. То се види у редитељском кључу и порукама, у свему. Дакле ово је омаж том вансеријском филму и тим мајсторима који су правили тај филм. А најзначајније у овој причи је то што је, као што видите, профункционисала комедија, која је најзначајнија, а елементи мјузикла су само оно што је на пиједестал тог жанра подигло целу ствар. Поменуо бих још једну ствар. Веома ми је важно што сам у овом мјузиклу радио са Јованом, Јоцом (Јован Крстић), јер сам почео овде у Зајечару са њим, са његовом супругом, глумицом такође и свим тим дивним глумцима који сада, неки јесу, неки нису овде. Чињеница је да ми је фалио баш тај лик и да дилему нисам имао ко је то. Знао сам да је Јоца. Задовољство ми је било радити и играти са Јоцом и имам намеру да и даље радим са њим“, казао је Маринковић.
На констатацију новинара да га се зајечарска публика ужелела и питање какав је осећај кад поново игра овде Јован Крстић, Зајечарцима познат по бројним позоришним али и телевизијским остварењима, врло је емотивно одговорио:
„Леп…шта друго рећи… Шеснаест година сам ја био овде, а дванаест већ нисам… али публика не заборавља. Извињавам се, мало су ме понеле емоције, стварно. Ја иза себе имам 40 година уметничког рада. То је био први март, почетак 1982. а 2022. првог марта смо имали једну од ових реприза и прославио сам 40 година уметничког рада. У многим позориштима кад глумац или глумица дође до тог великог рекорда обично бира текст, бира улогу, бира редитеља. Не бих изабрао ни овакав текст, ни овакву улогу, ни оваквог редитеља, ни овакву екипу. Мислим да бих све погрешио. Ово је у мојој каријери једна од најбољих представа у којима сам играо, мада ми је ово седми мјузикл по реду. Хвала Саши, хвала читавој екипи и балету и певачима и колегама, радили смо заиста чврсто и ето успели смо. Хвала публици која ме није заборавила“, поручио је Крстић.
Драгана Мићаловић, којој је ово други фестивал (на првом је добола „брк“), видно добро расположена после, као и током представе рекла је да је срећна што је поново овде.
„Биће следеће године трећа срећа, ако Бог да. Велико ми је задовољство. Ја сам прошле године и рекла да ми је велика част што је мој први фестивал управо био у овом позоришту и овом граду. Ето драго ми је да је мој други фестивал на ком сам учествовала опет зајечарски фестивал „Дани Зорана Радмиловића“. Осећам као да овај град постаје све више и више мој. Надам се да ћу бити ту и следеће године. Било је дивно радити са овом екипом и мислим да резултат целог нашег рада јесте онај аплауз на крају представе, а то је оно што ми на сцени и иза сцене приватно осећамо једни према другима“ рекла је глумица и на питање новинара о значају „Зорановог брка“ који је раније добила за њену каријеру одговорила да је то њена прва и најдража награда и да ће тако остати до краја живота.
Урош Милојевић који тумачи лик Џерија који се у представи прерушава у Дафне рекао је да му није било тешко да игра и женски лик, напротив.
„Крајње узбудљиво је било играти. Искрено, нисам очекивао да ћу добити баш ову улогу иако овај мјузикл стварно волим и генерално мјузикл као жанр. Посебно комедију, а нарочито та два заједно и стварно сам захвалан Салету који ми је понудио ову улогу. Било ми је јако узбудљиво сва четири месеца колико смо спремали представу и искрено јако уживам док играм ову представу и ову улогу. Буквално ми је она као психо терапија“ каже Милојевић.
У представи још играју: Јасминка Хоџић, Данило Петровић, Стефан Младеновић, Братислава Милић, Маја Дејановић, Мила Пужић, Милица Красић, Александар Стевановић, Марко Милисављевић, Матеја Митић, Душан Петровић, Жељко Тасић, Петар Шчепихин, Алекса Стојиљковић, и Вук Маринковић. Поред глумаца у мјузиклу учествују хор и оркестар нишког театра као и плесачи Контра-денс студија из Ниша.
