Svetski i evropski dan borbe protiv smrtne kazne, 10. oktobar, je veoma značajan datum u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava, jer podseća na važnost zaštite ljudskog života i ljudskog dostojanstva.
Porast broja abolicionističkih zemalja u Evropi direktno je uzrokovan prihvatanjem Protokola br. 6 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kojim se preporučuje ukidanje smrtne kazne u nacionalnim krivičnim zakonodavstvima.
„Njeno ukidanje smatra se nužnim za zaštitu ljudskog dostojanstva, kao i za progresivan razvoj ljudskih prava”, izjavila je zamenica zaštitnika građana dr Nataša Tanjević povodom 10. oktobra, Svetskog i Evropskog dana borbe protiv smrtne kazne.
Smrtna kazna je u Srbiji ukinuta 2002. godine, a poslednji put izvršena 1992. godine. Poslednjih godina se u javnosti povremeno pokreće pitanje uvođenja smrtne kazne, a takav stav građana je u korelaciji sa slučajevima monstruoznog nasilja nad decom i u porodici, kao i organizovanih zločina koji opravdano izazivaju veliku osudu i uznemirenost javnosti i zahtevaju najstrože kažnjavanje. Takvi stavovi iziskuju kontinuirano ukazivanje na to zašto bi ponovno uvođenje smrtne kazne bilo neprihvatljivo.
„Stav protiv smrtne kazne proizlazi iz univerzalnog i osnovnog prava na život. Pravo na život je urođeno pravo i država je dužna da ga štiti i poštuje, a ne da ga oduzima. On je takođe utkan u ljudsko dostojanstvo svakog ljudskog bića, uključujući i one koji su počinili najsvirepije zločine”, ukazala je Tanjević.
Takođe, treba imati u vidu da ne postoje dokazi o tome da smrtna kazna ima generalno preventivan značaj. U zemljama koje primenjuju smrtnu kaznu stopa kriminaliteta nije manja od stope kriminaliteta u zemljama koje su je ukinule, niti je posle ukidanja smrtne kazne u pojedinim zemljama došlo do porasta teškog kriminaliteta. Najzad, treba imati u vidu i moguću sudsku grešku, zbog koje bi nevina osoba mogla biti osuđena na smrt.
Obeležavanjem 10. oktobra države, organizacije i ljudi širom sveta potvrđuju svoju opredeljenost za ukidanje smrtne kazne u zemljama u kojima ona još postoji i svoju odlučnost da ne dopuste njeno ponovno uvođenje u zemljama koje su je već ukinule.
Ustav Republike Srbije ljudski život proglašava neprikosnovenim i Zaštitnik građana ostaje odlučan u svom stavu da se ponovno uvođenje smrtne kazne nikada ne dozvoli.
