ВидеоПрофесионални возачи – тихи хероји пандемије

Професионални возачи – тихи хероји пандемије

Возач вози камион

Данашњи текст биће посвећен тихим херојима светске пандемије вируса COVID-19 и њиховој безбедности у саобраћају. Реч је о професионалним возачима.

Професионални возачи знају да упркос свим потешкоћама, мерама заштите и разних ограничења и проблема роба коју превозе мора да стигне до крајњег одредишта. Медицинска опрема мора стићи до болница и Домова здравља. Прехрамбени производи морају стићи до трговинских објеката. Лекови морају стићи до апотека. Сировине морају стићи до фабрика итд.

Велики број наших возача тренутно крстари путевима широм Европе и дуж читаве наше земље. Пролазе и задржавају се у земљама и градовима који су тешко погођени вирусом. На том свом путу како би нас снадбели основним животним намирницама, ризикујући своје здравље и здравље својих породица, пролазе кроз разне непријатности и проблеме. Колоне у којима чекају на граници су километарске, преко 15 сати дневно проводе у кабини камиона, где спавају, једу итд. Додатни проблем им стварају и протоколи о мерама заштите пошто свака држава примењује другачије мере и методе у борби против вируса. Шта све тренутно доживљавају и проживљавају знају само они и чланови њихових породица који стрепе за њихово здравље и животе.

Ко су заправо професионални возачи?

Професионални возачи су особе чије је основно занимање управљање моторним возилом и које су задужене за превоз робе или путника. Да би особа могла да обавља посао професионалног возача потребно је да поседује: возачку дозволу одговарајуће категорије, одговарајуће возачко искуство, потребан ниво познавања прописа, информације о техничко-експлоатационим карактеристикама возила којим управља, информације о карактеристикама саобраћајница по којима се креће и условима који владају на њима, одговарајуће психомоторичке способности за безбедно управљање возилом и изражене кроз: добру координацију покрета и оријентацију у простору, менталну стабилност, самоконтролу и логичко резоновање и висок ниво одговорности и концентрације.

У периоду од 2015. до 2017. године у Републици Србији се догодило 434 саобраћајне незгода са смртним последицама у којима су учествовала комерцијална возила (теретна возила и аутобуси) и 7.891 саобраћајних незгода са учешћем комерцијалних возила у којима је било повређених лица. У овим саобраћајним незгодама погинуло је 499 лица и 12.861 лице је повређено. Око 28% погинулих лица и око 21% повређених лица страда у саобраћајним незгодама са комерцијалним возилима.

Због њихове масе и габарита, која је свакако већа у односу на масу других учесника у саобраћају (путнички аутомобили, мотоцикли, пешаци итд.), већина лица која погине у саобраћајним незгодама са овом врстом возила нису возачи и путници из комерцијалних возила. Највише настрадалих лица у саобраћајним незгодама са комерцијалним возилима, око 53%, припада категорији возача или путника у путничком аутомобилу, док око 21% погинулих припада категорији пешака.

Без обзира на горе приказане податке, узрок настанка саобраћајних незгода са учешћем комерцијалних возила најчешће није због кривице или погрешног маневра возача комерцијалних возила, већ и други учесници често доприносе настанку саобраћајних незгода. Чест је случај да возачи путничких возила претичу комерцијална возила преко неиспрекидане линије, да се приликом претицања не уверавају, лоше процењују ситуацију, користе мобилни телефон итд.

Најчешћи утицајни фактори који су допринели настанку саобраћајних незгода са погинулим лицима са комерцијалним возилима су: Неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању пута (утицај брзине на настанак саобраћајне незгоде обрадићу у једној од наредних колумна), пропуст возача који се односи на неправилно сагледавање саобраћајне ситуације и губитак контроле над возилом.

Код професионалних возача умор током вожње је честа појава. Битно је нагласити да возачи морају да поштују Закон о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима. Али неретко се јавља експлоатација возача од стране послодаваца који од њих захтевају да прекорачују и не поштују поменута ограничења о времену рада, одмора и пауза, или због лоше организације посла и лошег планирања рута и разних других пропуста и проблема нису у могућности да испоштују поменута ограничења. Такође, јављају се злоупотребе и непоштовање од стране самих возача.

Умор као узрок саобраћајне незгоде заслужује посебну колумну којом ћу се свако позабавити и са стручног становишта покушати да расветлим тај проблем. Али, чисто да напоменем да на основу података добијених у истраживањима, где су се подаци добијали на основу анкета и упитника, закључак је да је у 5% до 10% незгода умор имао улогу, док истраживања дубинских анализа незгода показују да умор има улогу у 10% до 25% незгода. Студије показују да вожња у стању умора повећава ризик од саобраћајне незгоде скоро четири пута. Уморни возачи и не покушају да избегну незгоду или да коче, што саобраћајну незгоду чини интензивнијом и с тежим последицама.

Истраживања су показала да мање од шест сати сна три пута повећава ризик од саобраћајних незгода, а мање од пет сати сна – чак пет пута!

Сви ми очекујемо да рафови буду опремљени прехрамбеном и санитарном опремом, да су апотеке снадбевене свим лековима и средствима који су нам тренутно неопходни итд. Али на крају поставља се питање ко брине о нашим тихим херојима, како да они сачувају здравље, како да се не заразе и не пренесу заразу и шта је то што је прече од живота и здравља сваког грађанина Србије?

Останите код куће!

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,846ПратилацаЛајкуј
4,398ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб