Svakog dana, još uvek, susrećemo se sa različitim mišljenjima o korona virusu. Iako su najvažnija mišljenja lekara epidemiologa, i drugi lekari i zdravstveni profesionalci iznose svoja mišljenja o bolesti koja se često razlikuju, pa su čak i suprotstavljena.
Ono što je najpogubnije, ne samo u Srbiji, nego i svetu, što mišljenja političara često preovlađuju, naročito kada se radi o merama zaštite i organizaciji zaštite od virusa COVID-19 od naroda u celini. Imajući to u vidu Rajačka narodna škola zdravlja nudi vam jedan članak iz francuske stručne literature sa mišljenjima autoritavnih epidemiologa svetskog glasa, koji bi mogao biti od koristi pred naletom novog talasa kovida u Srbiji.
U svetu postoji i drugačije mišljenje o korona virusu. Kako ne znamo sve o kovidu koji je prouzrokovao pandemiju i epidemiju COVID-19 u našoj zemlji i u stotinu i više zemalja širom planete, dobro je upoznati se i sa drugačijim mišljenjem i o njemu razmisliti, pre nego što bi bilo šta bilo prihvaćeno i primenjeno.
Kao što je pomenuto, Rajačka narodna škola zdravlja došla je jednog takvog mišljenja tri epidemiologa profesora na Oksfordu, Harvardu i Stanfordu. To su najpoznatiji univerziteti na svetu. Oni su izneli svoj stav o koroni, koji vam može pomoći da usaglasite svoje mišljenje ili drugačije razmišljate o virusu COVID-19 nego do sada.
Izrazivši duboku zabrinutost kao epidemiolozi i naučnici javnog zdravstva zbog neprilika koje će nastupiti zbog psihičkih i fizičkih posledica prouzrokovanih javnim politikama, koje se više nego što je potrebno bave koronom u odnosu na postojeći pristup epidemiji preporučuju pristup koji su nazvali „ciljana zaštita“.
Kao što pomenuh, trenutne politike imaju razarajuće posledice. Njihova ograničavanja merama ima razarajuće delovanje na privredu i društveni život i pogubne efekte na narodno zdravlje. Posledice su prouzrokovale: pad stope vakcinacije kod dece i pogoršanje stanja obolelih od kardiovaskularnih bolesti, raka, šećera i drugih masovnih nezaraznih oboljenja, manje skrininga, pa čak i pogoršanja mentalnog zdravlja.
Pomenute pojave dovešće do prekomerne smrtnosti u narednim godinama posebno među radničkom populacijom. Doći će do skraćenja životnog veka. Najmlađi će platiti najvišu cenu. Na primer: sprečavanje učenika da idu u školu je nepravedno.
Nastavak primene ovih mera, dok vakcina ne bude dostupna, prouzrokovaće nepopravljivu štetu, a najviše će naštetiti onima koji su već u nevolji.
Kako se imunitet uspostavlja tako se rizik od infekcije smanjuje za sve uključujući i najugroženije. Iz dana u dan, naše razumvanje virusa se poboljšava. Znamo da su stope smrtnosti od infekcije 1000 puta veće nego kod mladih. COVID-19 je za decu manje opasan od mnogih drugih pretnji uključujući sezonski grip. Znamo da će populacija na kraju postići „imunitet stada“ – u kojoj stopa novih infekcija postaje stabilna. Tome može vakcina pomoći, ali „imunitet stada“ ne zavisi od nje. Zato nam je cilj da se postigne umanjivanje smrtnosti i socijalne štete koliko god je moguće, dok ne postignemo kolektivni imunitet.
Zaštita usmerena na najugroženije
Najhumaniji pristup i uravnoteženost između rizika i koristi od postizanja kolektivnog imuniteta sastoji se u omogućavanju onima kod kojih je rizik od umiranja najmanji, da grade svoj imunitet od virusa prirodnom infekcijom i istovremeno štite one koji su u riziku. To je ono što nazivamo „ciljanom zaštitom“. Usvajanjem mera za zaštitu najugroženijih trebalo bi da bude glavni cilj reakcija javnog zdravlja na COVID-19. Osoblje koje radi sa ovom populacijom i podvrgava posetioce redovnim PCR testovima, mora biti vakcinisano. Mora se uspostaviti potpuna i detaljna lista mera uključujući mere za domaćinstva u kojima živi nekoliko generacija zajedno. One su uglavnom u nadležnosti i delovanju zdravstvenih radnika. Ostalima mora biti dozvoljeno da nastave normalan život.
Oni koji nisu ranjivi moraju da primenjuju jednostavne higijenske mere – pranje ruku i boravak kod kuće kada su bolesni. Svi bi trebalo da ovo poštuju kako bi smanjili prag „imuniteta stada“. Škole i univerziteti moraju da nastave da rade uz fizičko prisustvo nastavnika. Vannastavne aktivnosti, poput sporta, moraju se nastaviti. Mladi i odrasli koji nisu u opasnosti trebalo bi da rade normalno, a ne na daljinu. Moraju se otvoriti restorani i druga preduzeća, a muzika, sport i druge kulturne aktivnosti moraju se nastaviti.
Uvek kada završim neku od ovih priča o zdravlju razmišljam na koji deo priče najveću pažnju obraćate. Eto, sada će najvažnije obaveštenje o koroni doći na kraju. Ali, kada se radi o prvom delu priče o kovidu, posmatrajte ga kritički. Ima u njemu ideje i predlozi koji su dobri, ali i oni koji ne vrede, a prisutni su u našoj praksi.
O čemu se radi? Obaveštenja o virusu COVID-19 svakog trenutka se stvaraju i kao rojevi izleću iz mnogih izvora informacija. Na vama je da izaberete najvredniji i najverodostojniji izvor obaveštenja. Ja, koristim Svetsku zdravstvenu organizaciju. Evo šta misli dr Majk Rayan, ekspert javnog zdravlja, direktor programa za vanredne situacije, Svetske zdarvstvene organizacije o „imunutetu krda“ ili „stada“, odnosno o kolektivnom imunitetu koji neki od naših kovid stručnjaka vole i sprovode ga.
„’Imunitet stada’ je opasna kalkulacija. U nekim zemljama gde su se javile slabije epidemije mislili su da izgubiti jedan broj starih ljudi nije velika šteta. Ali, treba imati u vidu da je ‘imunitet stada’ preuzet iz veterinarske epizootiologije gde ljudi brinu o zdravlju stada u celini, a ako neko grlo ugine tokom epizootije nije velika šteta. To se ne može primeniti na ljudske zajednice. Ljudi nisu stada”, kaže dr Majk Rayan. Taj izraz i moguća praksa „brutalne aritmetike ljudski život i patnje ne stavlja u središte te jednačine“.
Borba protiv korona virusa, odnosno smisao suzbijanja epidemije, i cilj te borbe je pronaći i izolovati svaki izvor zaraze i postupiti kako epidemiologija traži sa njim, odnosno sprečiti na svaki način širenje korona virusa i poboljevanje zdravih ljudi.
