U poslednjih sedam dana je preko pet stotina novih bolesnika od virusa COVID-19 u Srbiji, što je više nego na početku epidemije.
Prema izjavama Dr Verice Jovanović i dr Lidije Tepavčević, koje su dale svoje ocene epidemiološke situacije – protiv korona virusa, borimo se kao i do sada – dežurnim telefonima. Oni koji imaju temperaturu, kašalj, zamor i druge simptome koji bi ukazivali na mogućnost da su inficirani korona virusom (pri)javili bi se na dežurni telefon u kovid ambulanti u Domu zdravlja.
To čine i oni koji bi posumnjali da su inficirani. Zatim bi dolazili u kovid ambulantu i tu bi ih lekar podvrgnuo proceduri. Jedne, sa lakšim simptomima vratio bi kući, u karantin od 15 dana, a teže bolesnike poslao bi u bolnicu. Pozvao bi na pregled i kontakte obolelog i sumnjivog da je zaražen korona virusom. Oni koji se osećaju dobro teško se odlučuju da dođu u kovid ambulantu Doma zdravlja na pregled, jer se boje da bi se mogli, nakon pregleda naći u bolnici. U kovid ambulanti, oni koji žele da se testiraju i provere svoje zdravlje mogli bi to da učine po ceni od 6.000 dinara! Nema odlazaka na teren, nema epidemiološke ankete!
Bez odlaska na teren nemoguće je doći do kontakta prvog reda, a kamoli kontakta kontakata. Tako se ne saznaje da li u zajednici ima još osoba koje su zaražene korona virusom, a ako jesu, oni daju oko sebe nova rasejanja bolesti. Posebno otežava situaciju što oni koji su oboleli ili se sumnja da bi mogli biti bolesni, ne žele da otkriju svoje kontakte.
Po mome mišljenju, nema efikasnog rada na suzbijanju epidemije neke zarazne bolesti bez terenskog rada. Kada epidemiolog tokom aktivnog epidemiološkog istraživanja dođe u kuću obolelog, on se upoznaje sa mnogim karakteristika obolelog i života u zajednici iz koje potiče oboleli: zdravstvena kultura, higijenske prilike, ekonomske prilike, društveni odnosi u zajednici, običaji i tradicije i dr. Na osnovu toga pravi se plan borbe protiv epidemije i kontroliše efikasnost preduzetih mera preduzetih da se epidemija suzbije.
Prema srpskoj epidemiološkoj doktrini, suzbijanje epidemije neke zarazne bolesti ide u dve faze:
- hitne mere i
- naknadne mere.
U hitne mere spadaju:
- epidemiološko izviđanje terena da bi se stekao uvid o čemu se radi;
- aktivno epidemiološko izviđanje i rano otkrivanje izvora i rezervoara zaraze;
- epidemiološka anketa;
- vakcinacija i imunoprofilaksa;
- testiranje (ako može), klinički pregled obolelog ili sumnjivog, rendgensko snimanje pluća, pregled, laboratorijske analize;
- lečenje obolelog;
- zdravsteni nadzor nad obolelim i područjem;
- izolacija i karantin;
- zdravstveno prosvećivanje;
- kontrola rekonvalescencije;
- rehabilitacija.
Sve pomenute mere sprovodi lekar specijalista epdemiolog. Kada nema lekara specijaliste epidemiologa, odličan može biti na ovim zadacima i obučen lekar opšte medicine u Domu zdravlja.
U naknadne mere spadaju:
- zdravstveno prosvećivanje;
- higijensko uređenje sredine;
- obezbeđivanje sredstava za saniranje područja.
U danu kada je bilo ponovo više od 90 novootkrivenih, Dr Delić, ponovo zagovara „tiho prokužavanje (zaražavanje)“ koje je samo drugi izraz za tzv. prokužavanje celog naroda radi sticanja „kolektivnog imuniteta“ o kome je maštala i dr Lidija Tepavčević, od početka epidemije virusa COVID-19 u Srbiji. Takav pristup u suzbijanju epidemije doveo bi do većeg broja ljudskih žrtava.
Elem, da dodam, kada je reč o pristupu žarištima, u preventivnoj medicini postoje dve vrste epidemiologa:
- „epidemiolog poderanih cipela“ koji se bori protiv epidemije zaraznih bolesti na terenu, gde se nalazi klica epidemije, gde se ona koreni i bokori,
- „epidemiolog iz biroa“, koji na osnovu prijava oboljenja, statističkim analizama i procenama pronalazi mere koje bi bile najefikasnije za suzbijanje epidemije.
Evo sada jedna nova vrsta epidemiologa nastala u epidemiji korona virusa u Srbiji – „epidemiolog za dežurnim telefonom“ u kovid ambulanti u Domu zdravlja.
