Јучерашњи извештај о епидемиолошој ситуацији говори да је ситуација сваког дана све гора.
Број новооболелих и умрлих се повећава. Обољевају млади и деца. Држава је дефинитивно свалила одговорност на појединца. Ток и трајање епидемије зависи од понашања појединца. А што се тиче стратегије, она се свела на две активности: постављање дијагнозе и лечење. Кризни штаб са истим руководиоцем као на почетку епидемије ради на исти начин, који је претрпео неуспех у досадашњој контроли епидемије.
На последњој конференцији Кризног штаба са новинарима, чланови Штаба су рекли да раде најбоље што могу, али нико се не осврће на чињеницу да постоји још нешто…
Постоји још нешто што се не ради!
Међу мерама за сузбијање епидемија заразних болести постоји епидемиолошко испитивање. Циљ епидемиолошког испитивања је што раније откривање извора заразе и путева ширења заразне болести.
Након откривања извора заразе приступа се анкетирању те особе. Из анкете сазнајемо са којим особама је заражено лице било у контакту, у последњих неколико дана, тј. онолико дана колико је време инкубације. То су контакти првог реда. Све те особе анкетирамо, а оне који испољавају симптоме корона вируса стављамо у изолацију и карантин.
У великим жариштима епидемије тако нешто је немогуће спровести јер има стотине и хиљаде извора заразе. Али, у мањим жариштима та мера била би обавезна и неизбежна.
У медијима, често се извештава да је цела Србија захваћена епидемијом, али није тако.
На приложеној илустрацији (слика изнад) види се карта, као и списак градова и општина који су жаришта корона вируса. На илустрацији се види и то да још увек има „слободних“ подручја вируса COVID-19. У том простору могло би се примењивати епидемиолошко истраживање, са изгледом на успех. А успех у активностима на сузбијању епидемије је борба за сваког здравог човека да остане жив и здрав.
И још нешто не радимо – здравствено васпитање. Здравствено васпитање се спроводи у епидемијама као превентивна мера и потпора успешне примене свих других мера. Оно је обавеза свих здравствених радника. Треба пружити обавештења становништву о епидемиолошким мерама и зашто их треба примењивати.
