Bili mi sa ili bez korone, posledice koje je epidemija u dosadašnjem toku ostavila, ostavlja i ostavljaće – dok traje, brojne su i od velikog značaja za duševno zdravlje.
Pokušajima psihijatara, psihologa, sociologa i dr. da o tim pojavama kažu što smatraju da je potrebno, pridružuje se i Rajačka narodna škola zdravlja. O tome postoje, već brojne studije koje su dostupne samo malom broju ljudi u Srbiji. Iz njihovih sadržaja, Rajačka narodna škola zdravlja nudi vam ovu pouku o zdravlju, najviše da bi pobudila vaše interesovanje da i sami nešto o njima saznate. Jer, ono što dolazi dolazi sa virusom COVID-19, može biti korisno, ako prihvatite da su od važnosti za zdravlje higijenske preporuke, ali i ovakve o duševnom zdravlju kojima se ne poklanja velika pažnja u svakodnevici.
Kada je reče o štetnim uticajima korona virusa na duševno zdravlje oni se mogu poeliti u dve grupe:
- Jedni, koji imaju opšti karakter i
- Drugi, koji su vezani za pojdine situacije u epidemiji virusa COVID-19, kao što su na primer karantin i policijski čas.
Da biste uvideli koliko COVID-19 štetno utiče na duševno zdravlje uzmite u obzir činjenicu da se ta dejstava zapažaju duže vreme nakon prestanka uzroka koji se za to okrivljuju:
- simptomi tzv. post-traumatskog stresa još tri godine posle,
- depresivni simptomi,
- izvesni oblici zavisnosti u vezi korišćenja alkohola ili drugih supstanci koje stvaraju zaavisnost, takođe tri godine.
- ponašanje izbegavanja grupe, osoba koje kašlju, svetine na javnim okupljanjima, držanje odstojanja pri rzgovoru sa drugim osobama, javnih mesta ili zatvorenih prostora, odsustvovanje sa posla i sl.
Kod brojnih osoba zadržava se i ponašanje pojačane pažnje vezano na primer za često pranje i dezinfekciju ruku, hrane, površina i sl.
Da bih vam pomogao pobrojaću razne situacije i činioce koji utiču na duševno zdravlje tokom „korona perioda“.
Uticaji od opšteg značaja
U zavisnosti od sklonosti pojedinca, pod uticajem virusa COVID-19 na duševno zdravlje, razvijaju se osećanja:
- neizvesnosti,
- ranjivosti u suočavanju sa bolešću,
- zabrinutost i uznemirenost, naročito kod dece i adolescenata, starih ljudi koji žive sami i onih sa nekom nesposobnošću, kod siromašnih ljudi i pripadnika marginalnih grupa, kod osoba bez adekvatne socijalne podrške.
Iz ovog se odmah može izvesti zaključak šta treba raditi i koje bi službe bilo potrebno, pored zdravstvene angažovati na ublažavanju uticaja korona virusa na zdravlje. Treba razmatrati i mogućnost o angažovanju dobrovoljaca koji bi posećivali te osobe i ponudile psihološku podršku. To bi mogli biti aktivisti Crvenog Krsta, ili nekih drugih humanitarnih organizacija.
Kada je o tome reč, štetne uticaje na duševno zdravlje prouzrokuju i kontradiktorna obaveštenja i dezinformacije na medijima, koje stvaraju strah, fobije i paniku.
Posebni činioci štetni za duševno zdravlje
Posebni činioci koji deluju na duševno zdravlje su: karantin i policijski čas, uz podršku naoružanih ljudi (policija, vojska).
Zatvaranje ljudi u karantine i uvođenje policijskog časa stvara kod tih ljudi:
- uznemirenost,
- strah,
- paniku.
Kod dece, omladine i starih osoba ograničenje i smanjenje kretanja takođe štetno utiče na duševno zdravlje.
Postoje aktivnosti u svakodnevici koje utiču na kvalitet života i koje takođe loše deluju na duševno zdravlje. Takve su kod dece prestanak odlaska u školu, zbog zatvaranja škola, kod odraslih na posao, na kultna mesta u kafiće, restorane, klubove, mesta za zabavu, za neoženjene i neudate – život u celibatu. Stres kod dece zatvorene u karantin, pojačava odlazak odraslih na posao.
Dugi boravak u karantinu stvara kod ljudi strah i zabrinutost za sopstveno zdravlje, strah da ne inficiraju druge osobe u okolini, dosada zbog koje duša zamire, poremećeno redovno obavljanje polnih odnosa kod odraslih, finansijski gubici i dr.
Sigurno je da postoji još detalja u vašem životu i pojava koji su vam poznati jer ste ih doživeli i osetili tokom vašeg boravka u karantinu, pojačanim policijskim časom.
Postavlja se pitanje šta da se radi. Najveća korist od korona virusa je što smo ovo pitanje stavili na dnevni red, jer se kao što je pomenuto na početku o duševnom zdravlju malo brinu i profesionalci i pojedinci. Psihijatri kljukaju one koje im se požale tabletama, jer nemaju vremena za razgovor. U apoteci nema tableta koje bi bolje pomogli narušenom duševnom zdravlju od lekovitih reči.
