Kada gledamo kako je u gradovima, iz straha od korona virusa, prskano sve živo i mrtvo dezinfekcionim sredstvima: kuće, dvorišta, ulice, parkovi, pijace, plaže i svi mogući drugi javni prostori, ima se utisak da se javni prostor pretvorio u radnju za hemijsko čišćenje.
Najveća opravdanja postoje za sveopštu dezinfekciju zdravstvenih ustanova, ali i to mora da se radi sa smislom i merom. U medicini, kurativnoj i preventivi, sve što uradite mora da dobije odgovor na pitanje: „Zašto?” Pa, ako postoji odgovor jasan i opravdan, onda je u redu, ali ako postoji ono: „Mi radimo sve moguće i sve što što smatramo da je potrebno, pa šta bude, bude…”, onda se treba zamisliti da li od takvog sveprisutnog čišćenja može nastati šteta. Jer, u medicini postoji i princip: „Prvo je – ne naškoditi”. Glavni cilj dezinfekcije u epidemiji virusa COVID-19 je uništiti korona virus, na prostorima i mestima gde se on nalazi.
Tako dođosmo do pitanja koliko takav način sveobuhvatne dezinfekcije koristi, a koliko štete nanosi ljudima. Znači, tokom proteklog perioda i sada, dezinfikovali smo radne i javne površine, kvake, ruke, telefone, ambalažu, vozove, svakodnevni životni prostor, a da se nismo pitali da li na svim tim mestima ima korona virusa i koliko je stvarni rizik da se zarazimo ako dođemo u kontakt sa njima. Da li je neko u Srbiji testirao te prostore, kao što se testiraju ljudi, da proveri koji su od njih i u kolikoj meri kontaminirani korona virusima, nije mi poznato. O tome niko ne piše i ne govori, niti se postavlja pitanje šta će biti posle epidemije korona virusa kao štetna posledica takve sveobuhvatne dezinfekcije.
U našoj okolini, u vreme trajanja epidemije ne cirkulišu samo korona virusi, već i bakterije. Bakterije mogu izazvati smrtonosne komplikacije kod osoba koje su obolele od korona virusa, posebno one koje su neosetljive ili nedovoljno osetljive na antibiotike. To su tzv. super bakterije koje zadaju veliku muku lekarima, jer njima ni najjači antibiotici ne mogu ništa. E, kada je u pitanju sveopšta dezinfekcija protiv korona virusa, sredstva koja se koriste delovaće istovremeno i na bakterije u spoljnoj sredini, i one će kao i kada smo nekontrolisano i bez smisla i mere koristili antibiotike steći otgpornost i postati super bakterije koje će preživljavati dezinfekcije kasnije kada to bude ponovo bilo potrebno.
Posebno je važno da sredstva za dezinfekciju budu efikasna u bolničkoj sredini, jer su jedan od mogućnosti da se spreče tzv. bolničke infekcije. Ako se u bolničkim prostorima nađu tzv. superbakterije, koje su stekle otpornost tokom dezinfekcije u vreme epidemije virusa COVID-19, one će izazivati kod bolesnika, zdravstvenih radnika i osoblja bolničke infekcije. Znači, dezinfekciju treba vršiti tamo gde je ona potrebna, odnosno onih prostora i predmeta gde je moguće da se korona virusi nalaze.
Tamo gde ih nema, dezinfekcija je nepotrebna, čak i štetna. Treba imati u vidu da je i voda dobro dezinfekciono sredstvo, jer ona prouzrokovače zaraznih bolesti spira kako sa ruku i predmeta koje koristimo u svakodnevici, tako i sa ulica, parkova, pijaca, igrališta i drugih mesta.
U doba higijene koje nastupa, voda može biti najbolji saveznik čoveka u borbi sa mnogim prouzrokovačima zaraznih bolesti.
Bravo, doktore!
Comments are closed.