U najgorem danu, Ana Brnabić je podnela izveštaj o epidemiološkoj situaciji. Izgleda da je ona trenutno glavni epidemiolog, u odsustvu Aleksandra Vučića. Opet, posle svega što se događalo ovih dana u Srbiji i sa korona virusom i narodom koji sve gore strada i pati od opasne smrtonosne bolesti, nije bilo epidemiologa, nekog od članova Kriznog štaba, da to učini. I posle velikih grešaka u vođenju borbe protiv epidemije od marta do juna, i posle velike lične greške u ponašanju koju je priznala bez ustezanja, bez griže savesti i osećanja krivice, predsednica Kriznog štaba, još uvek neformirane vlade, sklopila je ruke kao za molitvu i preklinjala narod da preduzme tih, nekoliko jednostavnih mera zaštite, za koje ona veruje da bi bila efikasne.
U isto vreme, kada se COVID-19 rasplamsava u 18 gradova u Srbiji, rasplamsavale su se i demonstracije protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i političke situacije oko izbora u Srbiji i Kosova. Ana Brnabić je rekla da za borbu protiv korona virusa nema vremena, ali da će ga za demonstracije uvek biti – zato bi trebalo da se svi ujedine u borbi protiv epidemije, opet naglašavajući, da će u slučaju ako bude bilo potrebe za tim biti uvedene restriktivne mere.
Da li je to ono što je bio predmet razgovora i dogovora na Kriznom štabu o epidemiji virusa COVID-19 u Srbiji? Oni bi bili mnogo interesantniji narodu, ako su bili konstruktivni i celishodni. Oni bi mogli ujediniti sve koji se naprežu da pobede COVID-19. Najzanimljivije u izveštaju Ane Brnabić bilo je da je od poslednjeg dostavljenog izveštaja obolelo novih 386 osoba i umrlo 18! Zato je jučerašnji dan proglašen – crnim, najgorim danom.
I šta sad? Iz svega što se događa niko neće odstupiti sa svojih pozicija: politika sa svojih pozicija i COVID-19, koji nas napada o uništava. Politika kaže da na silu niko neće preuzeti vlast i da oni koji zbog toga demonstriraju neka to čine posle pobede nad korona virusom.
Narod se povija, izgubio je poverenje u politiku, Krizni štab i vlast, negoduje, buni se. Narod je siromašan i nema dovoljno novca za kupovinu maski, rukavica, sredstava za dezinfekciju – a to znači ni da primeni, ni tako jednostavne mere koje predlaže Ana Brnabić.
Lekari se trude da urade ono što od njih očekuju zaraženi korona virusom i bolesni. Uspevaju koliko znaju i mogu, bez dovoljno sredstava za rad, bez vakcine i lekova.
Izgleda, po svemu sudeći, da su na jednoj strani COVID-19 i političari, a na drugoj narod i lekari. Borba se nastavlja, dok epidemija ne sagori sve što se sagoreti može i onda stane. „Neka bude borba neprestana”, kako kaže Njegoš, „Srbija se umiriti ne može”, kaže narodna pesma.
