Poslednji izveštaj o epidemiji virusa COVID-19 u Srbiji govori da se broj slučajeva novoozaraženih osoba korona virusom zadržava na visokim dvocifrenim brojkama, što govori da je epidemiološka situacija korona virusa u Srbiji nepovoljna sa tendencijom pogoršavanja. Upozoravanja Svetske zdravstvene organizacije da se sa ukidanjem strogih protivepidemijskih mera ide oprezno, kod nas nisu naišla na odgovorno prihvatanje. Čak, opomenuše nas i kineski lekari na odlasku, da za mnoge mere protiv korona virusa zaslužujemo pohvale, ali da je ukidanje pojedinih mera protiv zlokobnog virusa bilo i suviše liberalno i da će to usloviti pojavu novih slučajeva oboljenja. Ukoriše da za to snosi odgovornost i krizni štab, odnosno njegovi najstručniji članovi.
Najveći propust bio je fudbalski derbi u Beogradu. Nastavlja se isto sa turnirom Novaka Đokovića u tenisu. Tu su i predizborna okupljanja, kojima Krizni štab za borbu protiv epidemije izlazi u susret svojim merama, a COVID-19, svakog dana vreba po Srbiji i otkida zdravo tkivo srpskog naroda, onoliko koliko mi sami dozvoljavamo.
Da bi se opravdali propusti u suzbijanju epidemije virusa korona u Srbiji, odstupa se od epidemiološke teorije i terminologije, tj. naučnih principa ugrađenih u pristupe gašenja epidemije. Najstručnija osoba kriznog štaba kaže da pojava najvećeg broja slučajeva oboljenja u Beogradu je zato što je to najveći grad, pa se zato on ne može posmatrati kao žarište epidemije. A ponašanje u žarištu epidemije se znatno razlikuje od onog gde bolesti nema.
Drugo, takav, povećani i povećavajući broj slučajeva oboljenja postoji, jer je korišćen neadekvatan statistički pristup. Do sada su uzimani u obzir i oni koji su pozitivni, ali se ne osećaju bolesno. Oni su slati svojim kućama. Pa, takvih slučajeva, koji prema kineskim iskustvima čine 80% svih pozitivnih na korona virus, znači zaraženih koronom, ali nemaju simptome bolesti, su istovremeno rezervoari i izvor zaraze koji imaju presudujući uticaj na širenje korona virusa u zajednici. Takve osobe proglasili smo za „mali rizik“, ali se zaboravlja jedna stručna istina da, izloženost velikog broja ljudi malom riziku može dovesti do mnogo više obolelih nego izloženost malog broja ljudi visokom riziku (Rouzova teorema).
To se upravo može dogoditi kada se inficirani koronom, bez ikakvih ili sa blagim simptomima oboljenja nađu u zajednici, među zdravima, naročito u slučaju velikih okupljanja poput: sportskih takmičenja, protesta, predizbornih zborova ili bilo kakvih drugih okupljanja u zatvorenom i otvorenom prostoru bez poštovanja mera zaštite. Posle ukidanja jednog broja mera protiv širenja korona virusa, učinjen je niz grešaka koje dovode do povećanja broja obolelih.
Mi menjamo i statistiku, da bi epidemiju posmatrali primerenu željama političara, a COVID-19 ne menja ništa. Ponaša se isto i pobeđuje i politiku i „statistiku“. Iz tih i sličnih razloga ne ostvaruju se prognoze kriznog štaba da bi epidemija mogla da stane do sredine juna, koji je prošao, a neće se ostvariti ni jučerašnja prognoza ministra za zdravlje, da posle 10. jula nećemo imati više pojavu slučajeva obolelih od korona virusa u Srbiji.
Treće, juče, posle objavljivanja novih slučajeva oboljenja od virusa korona, ponovo se pominje mogućnost da se pooštre protivepidemijske mere. Preporučeno je da je potrebno odgovorno preduzimati protivepidemijske mere: nošenje maski i rukavica i držanje odstojanja od metar-dva od drugih osoba.
Poslednjih dana pažljivo sam osluškivao ove preporuke tj. predlog mera koji je toliko dugo i svakodnevno ponavljan da ga znaju i vrapci sa streha, i primetih da se ne pominje – pranje ruku! Kadgod, u nekom programu izbacite neki deo koji je od značaja za njegovu efikasnost, onda je izvesno da umanjujete, svesno ili nesvesno efikasnost programa. Možda ćemo posle analiza o virusu COVID-19 u Srbiji znati i procenat efikasnosti pranja ruku na očuvanje zdravlja. Zapamtite ovo: Iako je pranje ruku jeftinije i primenljivije od ostalih mera, ne znači da je ono neefikasno. Naprotiv!
