DruštvoZdravljeRajačka narodna škola zdravlja: Neoliberalizam i kovid kriza

Rajačka narodna škola zdravlja: Neoliberalizam i kovid kriza

Rajačka škola zdravlja: O korona virusu

Četvrti talas kovid krize se zahuktava, a do sada nije bilo neke ozbiljnije, zvanične, državne analize pređenog puta i postigutih rezultata u kovid krizi.

Nije bilo reči ni o posledicama i šteti koju je nanela kovid kriza srpskom društvu, porodicama i pojedincima, niti o pozitivnim rezultatima koji su ostvareni. A trebalo je to učiniti zbog demokratije i transparentnosti, odnosno o principima na kojima počiva proces suzbijanja epidemije, a to su precizni i detaljni podaci o prirodnom toku bolesti i aktivnostima koje se preduzimaju.

Uspeh u suzbijanju epiemije počiva na promptnim, preciznim i kompletnim informacijama o prirodnom toku bolesti.

Kada se pogladaju podaci o kretanju bolesti u Zaječaru i okolini, početkom avgusta 2020. godine i početkom ovog meseca, istog dana, takoreći u broj slaže se broj novootkrivenih slučajeva: 4 do 6 dnevno sa tendencijom povećavanja tih brojki, što jasno pokazuje da se epidemija širi, a epiodemiološka situacija pogoršava.

Da li se iz toga može izvesti zaključak da ono što smo uradili do sada protiv epidemije vredelo je manje, nego što smo mogli, pa čak i u pokušaju da se vakcinacijom stanovništva zaustavi COVID-19? Odgovor na ovo pitanje može se dati ako se uzme u obzir na koji je način i u kakvim uslovima funkcionisala zdravstvena zaštita. Više put smo čuli da nije bila spremana da se uhvati u koštac sa takvom epidemijom nepoznate zarazne bolesti.

Kapitalizam, zdravstvena zaštita i zdravstvena služba

Posle 90-ih godina 20. veka postoje velike teškoće u funkcionisanju zdravstvene zaštite. Još tada postojala je tendencija da se sa tzv. socijalizirane zdravstvene zaštite koja je u centru pažnje imala zdravog i bolesnog čoveka i zdravlje naroda koje je trebalo da ima zaštitu i podršku za unapređivanje, u primarnoj zdravstvenoj zdravstvenoj zaštiti aktivnostima Doma zdravlja. Ali nove tendencije u razvoju zdravstvene zaštite krajem 20. veka su bile drugačije: postepenim prelaskom na tržišni način poslovanja, zdravstvene usluge postaju roba. Besplatna zdravstvena zaštita odlazi u istoriju, a nov način funkcionisanja zdravstvenih zaštita i zdravstvenih ustanova menja odnos između korisnika zdravstvene zaštite i zdravstvene administracije.

Polako se stvara jedan novi prostor u kome je moguće na drugi način zadoljiti zdravstvene potrebe stanovništva – privatna lekarska praksa koja radi na principima tržišta. Danas ona zadovoljava oko 25% svih zravstvenih potreba stanovništva uključujući i potrebe za bolničkim lečenjem. Privatne ordinacije, laboratorije, poliklinike i klinike nicale su tokom poslednje dve decenije kao pečurke posle kiše, a bolesnici i drugi koji su iz nužde morali da uđu u taj prostor, morali su da ponesu novčanik pun para.

One su postale pravi primeri funkcionisanja kapitalizma u zdravstvenoj zaštiti na ruševinama tzv. socijalizirane besplatne zdravstvene zaštite nastale posle Drugog svetskog rata. Drugim rečima, prostor zdravstvene zaštite u 20. veku pretvoren je u robno tržište zdravstvenih usluga i opreme, uključujući u to i najznačajniji činilac – farmaceutsku industriju i apoteke sa lekovima i medicinskom opremom.

U početku nastojalo se da se sistem socijalizirane medicine koriguje tako da bude ekonomski racionalan, prožet demokratijom i fleksibilan zbog promena i reformi tog sistema, ali on se vulgarizuje u novim kapitalističkim uslovima rada. Dolazi do uništavanja svega što je pozitivno, do raslojavanja među zdravstvenim radnicima, do pojave nezadovljstva i apatije, neki odlaze na rad u instranstvo, do pojave korupcije i neefikasnosti zdravstvenog sistema.

Tokom dve decenije, kapitalizam je sve brže prodirao u naše društvo, a traženje načina da se u trgovini bolešću i zdravljem zgrće novac i bogati na račun korisnika, sve više je rastao. Ono što nije učinjeno, političari i odgovorni za funkcionisanje i razvoj zdravstvene zaštite, nisu utvrdili meru do koje granice takav način funkcionisanja zdravstvene zaštite može da ide, a da ne ugrozi zdravlje i zdravstveni napredak naroda.

Neoliberalizam i kovid tržište bolešću i zdravlja

Ubrzo posle prodora virusa COVID-19 u Srbiju 6. marta 2020. godine, naš politički vrh zainteresovao se i ocenio da se uz pomoć epidemije, indoktriniran neoliberalizom sa Zapada, opredeli da od celog prostora društva načini kovid tržište i ubrza i poveća protok novca i kapitala. Odjednom su kupovani i prodavani respiratori, i druga oprema, maske, dezinfekciona sredstva, pojavljuju se kovid profiteri i bogataši: milioneri i milijarderi, nastali u kovid krizi i sl.

Neoliberalizam je najnehumaniji stadijum kapitalizma gde čovek i njegovi problemi ne privlače veliku pažnju. Postoji jedino novac i kapital bogaćanja i velika sposonost prilagođavanja novim situacijama prirodnog toka bolesti i potreba za zgrtanjem novca. Prilagođavane su i građene su nove bolnice, laboratorije, fabrike vakcina, koje i u redovnoj situaciji imaju najveće potrebe za sticanjem i trošenjem novca, a još veće kada je reč o velikoj epidemiji.

A rezultat – nikakav u sprečavanju širenja korona virusa. Rezultat je postignut u lečenju obolelih i sprečavanju posledica bolesti i prerane smrti. Zanimljivo je da se u dnevnim izveštajima o epidemiološkoj situaciji nikada ne objavljuju podaci o broju izlečenih! Oni su sigurno podaci o uspehu u radu, pre svega, zdravstvenih radnika i zdarvstvene službe.

Naš politički vrh čine lideri neloiberalizma. To je takav društveni poredak koji želi celo društvo da pretvori u tržište kapitala i novca, a efekti se mere na osnovu postignutih uspeha u kratkom roku, odmah, svuda i na svakom mestu gde je to moguće i na što širem prostoru. Takva prilika je i „Otvoreni Balkan“, pre neki dan formiran između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Ukratko rečeno, u suzbijanju epidemije COVID-19, izgrađen je administrativni mehanizam. Greška je načinjena što je taj mehanizam preuzeo sve funkcije tržišnog mehanizma i stručnih kompetencija u kovid krizi. Takav mehanizam postoji i u kapitalističkim zemljama Zapada, ali je odnos između politike i struke u tom mehanizmu drugačiji ili bar mislim da je tako.

„Administrativni mehanizam podrazumeva strogu i skupu kontrolu i mnogobrojne učesnike u hijerarhijskoj strukturi. Ona sputava stvaralačku inicijativu autonomnih nosilaca zdravstvene aktivnosti i otuđuje interese od neposredno zainteresovanih zdravstvenih radnika i korisnika njihovih usuga. U zdravstvu čija, osnovna aktivnost počiva na radu visokokvalifikovanih i usko specijaliziranih stručnjaka, administrativna metoda nadređenosti i podređenosti gubi sve više svoj smisao i društveno opravdanje, jer visokokvalifikovan i usko specijalizirani stručnjaci teško prihvataju odnos podređenosti i nadređenosti, a svoj posao znaju i moraju znati bolje od onog koji im je u formalnoj hijerarhijskoj lestvici nadređen (Škrbić).”

U našem slučaju, glavni kovid administrator je predsednik koji je i glavni i najbolji epidemiolog. On zna sve i o vođenju epidemije, o metodima zaštite i spečavanja širenja bolesti, o lekovima i vakcinama, kvalifikuje epidemiološku situaciju i zna kada nastupa koji talas epidemije, prognozira njen tok i kada će biti njen kraj.

Formiran je kovid sistem zdravstvene zašite, Srbija je postala ogromno kovid tržište, a administrativni mehanizam je postao jedini regulator odnosa u tom „novom“ sistemu zdravstvene zaštite. Krizni štab(ovi) preuzeli su potpunu kontolu i koordinaciju aktivnosti nad epidemijom. Oni su ugušili solidarnost u društvu, rad Zavoda za javno zdravlje, domova zdravlja i lokalnih jedinica zdravstvene zaštite u gradovima i selima. Područje Srbije služilo je ne samo kao tržište za uvođenje novih metoda i tehnologije (digitalizacija u nastavi, u prikupljanju i obradi podataka, u pristupu masovnoj imunizaciji), već i kao eksperimentalno područje pomenutih metoda i tehnologija, vakcina i lekova.

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare

Društvene mreže

24,038PratilacaLajkuj
4,107PratilacaZaprati
1,233PratilacaZaprati
160PratilacaBaci sub
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx