Posmatrajući narod i razgovarajući sa ljudima o onome šta rade posle velikih dramatičnih događaja koji ugrožavaju život i zdravlje dolazi se do iskustva koje govori da stanovništvo raspolaže sa rezervom, snagom da se bori i pobedi. Posmatrao sam kako se ponašaju ljudi u velikim epidemijama, zemljotresu, poplavama, sudaru vozova… Priroda je snabdela čoveka, koji je deo prirode, kao i svaki drugi stvor, oružjem „protiv neke neobuzdane sile/protiv nužde, protiv nedovoljstva“ tako da može da se napregne i učini sve što treba da se spase.
Posle pogoršanja epidemiološkog stanja, 30 umrlih od korona virusa u prethodna dva dana, potrebno je sabrati se i preduzeti sve mere zaštite, one koje se mogu na prste jedne ruke nabrojati: nositi masku, nositi rukavice, prati ruke, održavati rastojanje od 2 metra kada sa nekim razgovarate i da razgovor sa nekim ne bude duži od 15 minuta. Imam utisak da ljudi u gradu i one koje vidimo na televiziji sada nose maske. To je znak da je svest o zaštiti života i zdravlja podignuta na viši nivo i da će se i dalje poboljšavati – jer, narod uviđa da je danas, posebno u žarištima epidemija, najvažnije sačuvati život i zdravlje.
Kada se radi o jednom posebnom osećanju kod ljudi kojima preti katastrofa ili im se dogodila neka velika nesreća, koje oni u sebi nose i ćute ili ga saopštavaju da ga drugi čuju, kažu: „Od ovog ne može biti, gore… sada će biti bolje”. Narod, kada je loše vreme, sneg ili kiša, neko loše vreme, raduje se suncu posle kiše! To osećanje je duhovni imunitet kojim se čovek brani od nesreće i pobeđuje.
Ostaje na kraju da učinite sve što je do Vas da ne obolite i sačuvate svoj život, dok se situacija ne popravi.
