Poslednjih dana u više navrata bilo je govora o povratku u škole, uprkos epidemiji korona virusa, ali i uz mere predostrožnosti.
I sa visine UN, generalni direktor Antonio Gutereš je poručio da ako se deca/učenici ne budu vratili u škole septembra meseca, da bi to za njih bila „generacijska katastrofa“. Državni i lokalni administratori trebalo bi da pripreme zajednicu i škole da se to ostvari.
Digitalna nastava je pokazala šta može. Može ona i sada da bude u rezervi, ali nastava u školi mora da se odvija na način kako se odvijala i pre epidemije virusa COVID-19. Ako bismo opet koristili digitalnu nastavu u školama naškodili bismo mladima. Digitalna nastava je surogat nastave, a surogat nastave u obrazovanju i vaspitanju u školama, dala bi i surogat generacije.
Ko će sada imati odlučujuću reč kada je pitanje vraćanje učenika u škole? Da li je i za to nadležan Krizni kovid štab? Dr Kon, član Kriznog kovid štaba već je dao konkretne predloge u vezi sa vraćanjem đaka u škole.
U proteklih pet meseci COVID-19 zaraze, Krizni kovid štab je imao nekoliko velikih grešaka. Zaricali su se da se korona virus neće useliti u bolnice, a on je tamo napravio dar-mar i prouzrokovao oboljevanje mnogih i smrt više lekara i zdravstvenog osoblja. Verovalo se da je bolnička ustanova sa svojim režimom rada i postupcima nepremostiva epidemiološka barijera. Ali, ispostavilo se da nije.
Zaricali su se da COVID-19 ne sme da pogodi staračke domove i slične socijalne ustanove. I opet – poraz! I danas COVID-19 pravi haos u staračkim domovima i sličnim ustanovama u Srbiji.
Sada su na redu škola i đaci. Ne bi trebalo o povratku đaka u školu da odlučuje Krizni kovid štab. Nije trebalo da odlučuje ni o uvođenju digitalne nastave u školama. On je zadužen za borbu protiv korona virusa, a ne za vaspitanje i obrazovanje mlade generacije. Prilika je zgodna, a ima i vremena da se stvori jedno STRUČNO TELO koje će preporučiti protokole o organizaciji života i rada školama u vanrednom stanju.
Imali smo dobra iskustva u organizovanju škola u vreme epidemije svinjskog gripa 2009. godine. Na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, škole na području Timočke Krajine su uspešno sprovodile propisane preventivne mere. Iste mere su i tada postojale, osim nošenja maski i držanja odstojanja od dva metra između nastavnika i učenika i drugih lica u školi. Higijena i dezinfekcija su bili besprekorni. Škole su odolele svinjskom grupu. Učenici su ostali zdravi.
Škole su kolektivi koji imaju iskustva, tradiciju i pomoć zdravstvene službe i roditelja oko spovođenja brige za zdravlje učenika. Svi pomenuti subjekti su motivisani da deca budu zdrava i da napredna. Samo zdravi učenici mogu da ostvaruju dobar uspeh u školi.
Škole koriste propise prosvetne struke o higijeni u školi i sprečavanju prodora zaraznih bolesti u školske kolektive. U školi nema „neprosvećenog i neposlušnog naroda“.
Uz neki dodatak i čvršću podršku lokalne samouprave i zdravstvene službe škole mogu da kažu: „STOP KOVIDU!”. Prilika je da se pokažu dostojni izazova i zaustave COVID-19 na školskom pragu.
Bila bi to ujedno i važna pobeda nad epidemijom korona virusa u celini.
