Današnja pouka vezana je za dva događaja. Prvi događaj je vezan za članak Ljubiše Vujoševića „Zdravi ljudi ne umiru”, objavljenom u listu „Danas”, koji me je podsetio na jedan drugi događaj koji se odigrao u hotelu na Zlatiboru, početkom prošlog veka, u vreme održavanja velikog savetovanja o sidi, kojim je predsedavao prof. dr Dragoljub Đokić, u to vreme direktor Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” u Beogradu.
Kada je reč o prvom događaju, iz pomenutog članka upoznao sam se radom dr Džozefine Bejker, iz Njujorka, koja je u svome delu „Fightning for life” objasnila kako „zdravi ljudi ne oboljevaju“, na sličan način kako sam ja na Zlatiboru, u svojoj diskusiji tvrdio, da je protiv side najjači „štit“ zdravlje i da nisu glavna sredstva zaštite kondom i polna higijena.
Tada sam ja govorio da jedan zdrav čovek nikada neće oboleti od side, jer će, uvek naći prave izbore u životu, na putu zdravlja. I sada tvrdim da od korona virusa ne bi oboleo psihički i mentalno zdrav čovek, uz malo sreće, iz prostog razloga što će svesno, redovno i predano preduzimati mere zaštite.
Kako, pitate se?
Kada je reč o zdravlju treba imati u vidu da njega sačinjava fizičko, psihičko i mentalno zdravlje. Zdrav čovek koji je psihički i mentalno zdrav dobija informacije (u ovom slučaju o virusu COVID-19), odabira one koje su korisne i iz pouzdanih izvora, razume ih, uči, prihvata ono što je naučio, a što je korisno za život i zdravlje, donosi odluke i aktivira se na ostvarivanju za život i zdravlje korisnih odluka. Samo lud čovek će raditi protiv sebe, ono što mu ugrožava život i zdravlje.
Ako sada uzmete u obzir preduzimanje mera zaštite od virusa COVID-19: ako nosi masku, izbegava kontakte sa drugim osobama i razgovara sa njima na udaljenosti većoj od dva metra, pere redovno ruke u trajanju od 20 sekundi i što se duže zadržava u kući ili stanu, psihički i mentalno zdrav čovek, uz malo sreće, neće oboleti od korona virusa.
