Mnogi se pitaju da li će posle virusa COVID-19 sve biti kao pre i da li će se život vratiti na „staro“.
Oni koji se plaše vraćanja na normalu izmišljaju kako neće ništa biti kao pre. Ustvari, to kako je bilo pre, nije im se naročito svidelo, pa bi hteli da dođe do neke promene. Ima ljudi koji se plaše od – jutra! To je početak novog dana i početak nečeg novog, koje će se dešavati tokom dana koji dolazi. Slično je i sa nastankom „normalnog“ stanja posle velike epidemije ili neke druge katastrofalne pojave u životu čoveka.
Roditelji se recimo plaše polaska detata u jaslice, a pre epidemije oni su sa radošću vodili ili ispraćali od kuće dete u jaslice. Ista stvar će biti i kada septembra deca pođu u školu. Najgore je što svoj strah i uznemirenost prenose na dete. Dete očekuje da Vi znate odgovore na sva pitanja koja ga interesuju, a Vi ste nesigurni i strepite od polaska deteta u jaslice posle epidemije. Da biste postali sigurniji i odlučniji, idite do obdaništa i upoznajte se sa novim režimom života i rada u toj ustanovi, razgovarajte sa vaspitačima o novima obavezama, Vašim i detetovim.
Šta znači, taj „novi početak“ života posle epidemije? Ono što ste naučili u vezi sa maskom i rukavicama, odnosno sa samoodgovornošću za svoje zdravlje i život. Da li ste uspeli da to pokažate i objasnite vašem detetu – šta znači. Jednom, ne tako davno, kada je Vaše počelo da korača, naučili sta ga kako da se čuva od struje i od pada niz stepenice, da prelazi ulicu na zeleno svetlo ili kako da izbegne neku opasnu situaciju u životu. Naučite ga sada, na pragu nekog „novog“ početka u životu, kako da postane samoodgovorno u odnosu na svoje zdravlje.
