Ašik Žena: Kako da spremite zimnicu za duh?

Oktobar u Zaječaru je kraj jedne i početak naredne godine. Kao što je Rimljanima godina počinjala 1. septembra, tako se Zaječarcima prelaz između jedne godine u drugu, vrti tu negde u oktobru, oko „Zoranovih dana”…

Ljudi koji znaju da je životna radost samo jednostavan skup trenutaka uživanja, uvek su u potrazi za takvim malim trenucima veličanstvenosti, kao što je odlazak u pozorište. Ljudima u malom gradu, svaka predstava je spektakl, čak i ona koja im se ne dopada. Sat vremena u pozorištu, ljudima koji nastoje da duh održe sitim, predstavlja ono što nazivamo trenutkom za pamćenje.

Međutim, desi se ipak da negde u gužvi između ispunjavanja obaveza, različitih moranja, zadovoljavanja tuđih očekivanja, razmišljanja o tome kako novac zaraditi, preusmeriti, iskoristiti, potrošiti, a ipak ga nekim čudom zadržati i traganja za tim radosnim iskricama koje sačinjavaju ono što u životu nazivamo srećom, ljudi previde baš te dragocene trenutke. I onda kažu kako su izgubili životnu radost.

Istina je malo drugačija. Životnu radost nije moguće izgubiti. Ono što gubimo je svest da je radosti ipak bilo. Previđamo radost. Puštamo trenutke u kojima smo zaista uživali, da padnu u zaborav. A onda „objektivno“ zaključimo da je za nama još jedna loša godina.

Moram da za trenutak poljuljam vaše procene: ako osećate da vam fali ta životna radost, ako ste od onih koji šetaju zaječarskim ulicama govoreći da nema ljudi i da se ništa ne dešava, možda tražite radost na pogrešnom mestu, negde van sebe… možda ste samo zaboravili da čuvate radosne trenutke. Možda niste usmerili pažnju na ono što vas čini radosnim. Možda niste još uvek definisali šta za vas predstavlja radost?

Ova godina se bliži kraju. U rezimeima koji će kružiti u novogodišnjim dnevnicima videćete verovatno defile onih vesti koje treba da nas podsećaju na to kako je godina bila potpuni fijasko. Oprostite što ću možda narušiti tu „objektivnu realnost“. U ovoj godini bilo je i nekih bitnih, a lepih momenata. Proverite gde ste ih zaturili. Nakon što definišete šta za vas znači radost, proverite gde je čuvate – na fotografijama u telefonu, u sećanjima, na društvenim mrežama?

Ja svoje radosne minute, sate i dane čuvam u teglama. Konzerviram ih da mi dugo traju. I tako, dok neki Zaječarci u poslednjem trenutku pune teglice krastavčićima, paprikama i ostalim đakonijama, a neki drugi uveliko već otvaraju tegle ajvara i uživaju u svežini i mirisu prvootvorene tegle, ja ubacujem u svoju teglicu radosti još jedan špil karata sa „Zoranovih dana”. Tako ja spremam zimnicu u Zaječaru. Jer, kad znam da mi je duh sit i kada sam sigurna da sam uspela da u toku godine proživim trenutke za koje mogu da kažem da su me učinili ispunjenom, za mene zime nema.