Timočka Timočka
Početna / Kolumna / MISLOPISI: Dostojanstvo u cegeru
Kolumna „Mislopisi”: Dostojanstvo u cegeru

MISLOPISI: Dostojanstvo u cegeru

Stojim jutros u redu u banci. Ulazi pomalo usplahirena žena, nema više od šezdeset godina i nosi izlizan i ponegde pocepan ceger na ramenu. Obučena je najskromnije, a sa ušiju se naziru dve srebrne minđuše – alkice. One aludiraju na to da se ispod prinuđene skromnosti jedne Srpkinje sredovečnih godina i dalje krije devojčica koja voli mamin nakit, pa koliko god on nevidljiv i “običan” bio.

Previše je uljudna, hoda blago pognuto, kao da ne želi nikoga da pogleda u oči i eventualno prouzrokuje neki problem. Glas joj je topao i umilan, dok najponiznije postavlja pitanje šalteruši. I izvinjava se sto puta što postavlja to pitanje. Izvinjava se što hoće da proveri da li je možda danas legao neki dinar, jer postojala je šansa za to. I objašnjava se šalteruši, nama, gospodinu iz obezbeđenja, a najviše sebi samoj, da sve to pita jer je mislila da će možda biti novca. I pokušava da tu mučnu situaciju pretvori u humorističku, ali ne polazi joj za rukom. Osećam knedlu u grlu. Zapravo osećam na trenutak deo krstače koju ona nosi na leđima.

„Nema gospođo, imate 200 dinara na računu”, šalteruša izgovara vidno nezadovoljno što mora da radi svoj posao.

„Pa dajte onda tih 200 dinara. Izvinite svi molim vas što ste me čekali zbog samo 200 dinara”, umorna gospođa sa srebrnim alkama reče.

Za šta se Vi gospođo izvinjavate? Svi mi moramo od nečega da živimo. Od dvesta dinara krvavo zarađenih, od maminih i tatinih plata kad zagusti. Od babine zimnice, od sezonskih poslića, od priznatih profesija koje su bedno plaćene, jer struka se više ne ceni. Mora se izmisliti dvesta dinara u vremenu kada penzije kao društvena tvorevina iščezavaju, i kada smo se vratili na babin ceger, jer su i plastične kese počele da se naplaćuju. A uskoro će se i voda kao prirodno dobro privatizovati.

ZA ŠTA SE VI GOSPOĐO IZVINJAVATE? Za to što tražite delić svoga “celog” koje se najperfidnije otima? Za to što i dalje imate svoj obraz i dostojanstvo u ovom BREMENU od vremena? Slava Vama gospođo, što na celu Vašu muku pokušavate da nasmejete i druge i sebe, to su retki pritajeni ratnici današnjice.

Podsetila me je cela ova situacija sa 200 dinara na pripovetku „Desetica”, slovenačkog književnika Ivana Cankara. Majka šalje sinu poslednju izlizanu, srebrnu deseticu (kovanu novčanicu). Skraćuje agoniju “nemanja” svom detetu za još koju nedelju, dok ne krene novi egzistencijalni strah. Zamislite njegove sreće, tog će jutra moći kupiti kiflu sa džemom i prah šećerom, a ne onu šuplju. Za sreću nije potrebno mnogo. I svaka novčanica u našem džepu ima dve strane medalje.

Ko nije pročitao pripovetku, neka uradi to, može se naći digitalno pre nego što trepnete, kratka je i poučna, ne budimo lenji.

Gospođi sa srebrnim alkama bih poručila da je svojim neuprljanim moralom i čestitošću danas obasjala celu prostoriju.

— „U srcu neka ti borave Vera, Vizija i Strpljenje, i ceo je svet tvoj.” —

Možda će Vas zanimati

Rajačka škola zdravlja: O korona virusu

Rajačka narodna škola zdravlja: “Sitnice” koje ne smete zaboraviti

Družeći se sa korona virusom, već punih pet meseci, naučili smo kako da se čuvamo …

Rajačka škola zdravlja: O korona virusu

Rajačka narodna škola zdravlja: Kovid demokratija protiv kovid diktature

Kovid demokratija protiv kovid diktature, ili, na početku ove pouke o zdravlju bilo bi bolje …

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x

Pin It on Pinterest

Odabir pisma

Ćirilica Latinica