Timočka Timočka
Početna / Kolumna / MISLOPISI: Istinom do istine
Kolumna „Mislopisi”: Istinom do istine

MISLOPISI: Istinom do istine

PRVI ČIN

On:„Nije se javila celog dana. Ne znam zašto, ali od sinoć se ponaša čudno.”

Prijatelj:„Je l’ si je pitao da li je sve u redu?”

On:„Nisam, neću da je remetim. Možda joj treba prostora. Sačekaću da se ona javi. A i zašto moram ja prvi da pitam uvek!”

DRUGI ČIN

Ona:„Tako me je izbacio iz takta sinoć. Pozvao me je, nije me ni pitao kako sam ili šta radim, već je odmah tražio informaciju o papiru koji je kod mene. Je l’ ga toliko boli uvo za mene?! Neću mu se javljati sutra celog dana, moram da razmislim o svemu.”

Prijateljica:„A što mu ne kažeš da ti se nije dopalo kako je pričao sa tobom preko telefona i pitaš ga je l’ to radi inače ili samo sa tobom, mislim kako ćeš drugačije dobiti odgovor?”

TREĆI ČIN

On i Ona su raskinuli putem SMS poruke, u pet reči, sa egom koji je toliko visoko otišao u nebo da nema aviona koji bi mogao da ga spusti dole.

Sedim u fotelji i razmišljam o iskrenosti. Šta je iskrenost? Nisam sigurna kako bih sročila definiciju u jednoj rečenici. Možda sposobnost da se izrazi ono što je u našoj unutrašnjosti, bez straha kako će to promeniti tok stvari u našoj spoljašnosti? Ili možda bolje reći sposobnost izražavanja spostvenih želja, stavova i emocija svetu oko sebe uzimajući u obzir činjenicu da ta iskrenost donosi posledice, dobre ili loše, u zavisnosti od okolnosti.

Celu deceniju unazad, a i više, slušam svoje prijatelje i oni mene, dok zajedno dešifrujemo ponašanja potencijalnog partnera. Ne brojim više koliko sam puta svedočila prekidima nedorečenih, neostvarenih odnosa samo zato što je nadvladao strah od odbijanja ili nas je prestravila slika u glavi u kojoj smo mi ostavljeni i neko je prekinuo sa nama preko nego što smo mi sa njim, pa smo brže bolje pojurili da sprečimo takav scenario.

Je l’ možemo malo da simplifikujemo stvari? Ljudi su kompleksna bića, i svaki čovek na ovom svetu je unikatan. Ali ako imate prilike da provedete vreme sa nekim strancem, ili strancima, i da se uhvatite životnih tema, kao na primer muško-ženskih odnosa, prijateljstava, životnih ambicija, provoda, politike, naići ćete na velike sličnosti.

Svi mi u biti želimo da budemo srećni, voljeni i ostvareni. Želimo nekoga s kim ćemo da delimo svoje uspehe i nesreće i ko će nas nasmejati dok nam kuva kafu. Nekoga ko će zbijati šale na račun naših drečavih sandala i solidarisati se sa pričama o lošem šefu. Nekoga ko će uvek proveriti da li smo bezbedno stigli kući i napraviti tortu u obliku BMW-a za rođendan (jer ako ne možemo da ga vozimo, hajde onda da ga barem pojedemo u slast). Nekoga s kim možemo da popričamo o svom danu pred spavanje. Nekoga u čijem zagrljaju počinje novi dan uz osećaj pripadnosti i bezuslovne podrške.

Često nas sopstveni ego i strah da ne pokažemo previše emocija jer će nas neko “držati u šaci” odvlače od iskrenog i kulturnog rastanka, a možda i od iskrene sreće sa tim nekim. Složićemo se da niko nikoga ne treba da juri i prisiljava na stvari, ali ukoliko postoji iskra, i ukoliko osećamo obostrano zadovoljstvo u nekim trenucima, čemu dugotrajno ćutanje i čekanje druge strane na neku inicijativu o ozbiljnosti? Čak iako izjavite otvoreno nekome želju da vi želite da gradite odnos sa njima, jer je sam početak odnosa obećavajuć, a ta osoba odbije to i nastavi da želi neobaveznost ili nedorečenost, to vas ne stavlja u poziciju poražene osobe koja je izgubila svoje dostojanstvo.

Ne možemo mi svakome da se dopadamo jednako kao oni nama, niti je to moguće. Ljubav je retka, baš zato što samo “retki nađu retke” (hvala Đorđu Balaševiću na sjajnom citatu). Put pod noge i doviđenja. Znamo na čemu smo i nastavljamo dalje, ne gubimo vreme na tumačenje emocionalnih hijeroglifa, već neko kraće vreme prihvatamo so koju život povremeno nanosi, i nastavljamo da verujemo da nam je neko “redak” sada još bliži, jer smo napustili “neretkog”.

Ukoliko nam neko budi zbunjenost, osećaj izgubljenosti i nestabilnosti i daje zadovoljstvo samo na kašičicu, ili ćemo preseći to direktnim, i kulturnim razgovorom ili nastavljamo hod po mračnoj komori. Biće ljudi koji će po cenu svega izbegavati odgovornost i suočavanje sa istinom, jer vole duple standarde, i upravo ćete pokušajem direktnog pitanja ili razgovora ispoštovati sami sebe, ukoliko vas oni već sami ne žele da udostoje istinom. Pogrešno je očekivati da će se neko prema nama ponašati onako kako bismo mi prema njima, i upravo to očekivanje stvara ogroman prostor za raznorazne opasne i netačne pretpostavke, i treba ga umanjiti iskrenošću i direktnošću. Mi imamo moć da zaustavimo stvari koje nam ne odgovaraju.

A ukoliko se plašimo da čujemo nešto što ne želimo i što će nas boleti, pa zbog toga prolongiramo stvari i nastavljamo da igramo ulogu čardaka ni na nebu ni na zemlji sa nekom osobom, onda treba da se zapitamo koliko smo mi sami jaki da izdržimo nečiju istinu o nama, a ne da se ljutimo na drugu stranu čija nam istina ne odgovara. Ukoliko neko ne želi isto što i mi, jer je iz raznih razloga nespreman ili prosto ne oseća što i mi, naša energija treba da se usmeri na prihvatanje ove istine i zaborav. Jeste, peći će u grudima neko vreme, ali bolje otići kada pecka, nego kada krene vulkanska erupcija.

Nemojmo se plašiti da budemo istiniti prema drugima, jer tako smo istiniti i dosledni sopstvenim osećajima i stavovima.

— „U srcu neka ti borave Vera, Vizija i Strpljenje, i ceo je svet tvoj.” —

Možda će Vas zanimati

Udruženje „Sigurne staze”: Da li nam je potreban razvoj mikro-mobilnosti?

„Sigurne staze”: Da li nam je potreban razvoj mikro-mobilnosti?

Jedan od ciljeva održivog razvoja UN nosi naziv „Održivi gradovi i zajednice” koji ima za …

MISLOPISI: Šta će reći ljudi?

Dosadno veče u utorak prošle nedelje u hladnoj Budimpešti postalo je znatno zanimljivije kada sam …

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x

Pin It on Pinterest

Odabir pisma

Ćirilica Latinica