KolumnaMISLOPISI: Ne boj se, samo veruj!

MISLOPISI: Ne boj se, samo veruj!

Kolumna „Mislopisi”: Ne boj se, samo veruj!

Ko je mogao da zna da će 2020. biti ovakva kakvom nam se predstavila? Ko je prošle godine u ovo vreme slutio trenutni splet okolnosti? Ne znam da li su tarot tumači, vidovnjaci, astrolozi i ostali agenti misterije zapravo predvideli ovakvu godinu. Mislim da ne.

Želela bih da, na prvom mestu, čestitam svima nama ovu preživljenu 2020. godinu. Da pozdravim i potapšem po ramenu svaku osobu koja je u ovoj godini i, uprkos previsokoj stopi nezaposlensti, politički korumpiranoj diktaturi vlasti, zagađenom vazduhu u celoj zemlji, pored i dalje otetih penzija i javne drpačine novca u privatne interese koja se pere kroz kojekakve spomenike i izgradnje imaginarnih puteva i gradova, i uprkos tome što ljudi u nemaju ustanove u kojima treba da se leče pa često umiru čekajući na red da dobiju spostveni bolnički krevet, i uprkos tome što je globalna pandemija zahvatila svet, ja čestitam svakoj osobi koja ovo čita i i dalje stoji čvrsto na svojim nogama i nalazi u svakom danu razlog da se nasmeje.

Kada bi postojala Nobelova nagrada za ISTRAJNOST, ja verujem da bi naš narod bio u užem krugu za nominaciju.

Za par sati ulazimo u 2021. godinu. Iako nije rođendan u pitanju, to poslednje veče tekuće godine uvek nosi ukus kraja. Razvejava u pozadini naših misli kompilacija ovogodišnjih uspomena, dešava se neka mentalna analiza o uspešnosti godine. Možda i spoznaja da smo prolazni, stariji, mudriji, da živimo previše brzo da bismo uočili da je sam život zapravo još brži od nas.

Možda je 2020. godina bila svima teška, i svi smo anksiozni da što pre prođe, ali bila je i poučna.

Poučila nas je da nema boljih, sposobnijih ili pametnijih ljudi kada nastupi svetska kriza i da ljudska bića nisu najjači oblik života na planeti, i da nismo nesavladivi. Da je pojedinac nebitniji nego što misli da jeste. Da kolektivna kriza može biti fatalna po pojedinca, a individualna kriza je rešiva.

Pokazala nam je da ljudski mozak može stvoriti virus koji će smanjiti procenat stanovništva na planeti, ali da ljudski mozak može takođe pobediti taj isti virus.

Poučila nas je, ili možda bolje reći, podsetila da je porodica i dalje stub svega. Da i kada ne postoji lek za globalni problem, da osećaj pripadnosti i ljubavi koji živi u svakoj porodici na ovom svetu, ipak jeste jedan vid leka.

Podsetila nas je na staru izreku: ’’Danas te ima, sutra te nema.’’ A samim tim podstakla nas je da razmišljamo malo češće o tome šta nam je važno u životu, i za šta radimo, i šta treba da bude objekt naše sreće.

Podsetila nas je kako masovno svetsko umiranje ljudi čini osobu da se oseća. Podsetila nas je na davno zaboravljenu, prašnjavu EMPATIJU, i žal koju smo osetili prema mrtvima koje je obrisala pandemija. Da je upravo ta empatija nužna da ne zaboravimo da svi dolazimo sa iste planete, da smo slučajno rođeni na određenom tlu i da su svi ljudi u biti isti i imaju vrlo slične potrebe. Naterala nas je da na trenutak ostavimo po strani religijske, nacionalističke, geopolitičke i istorijske razmirice i shvatimo da smo svi isti pred smrću i krizom. Da samo ujedinjeni možemo izaći iz takve krize.

Naterala nas je da se vratimo u svoje domove i nalazimo načine da provedemo vreme sa ukućanima kvalitetnije, da radimo više stvari zajedno, da upoznajemo jedni druge bolje. Naterala nas je da cenimo spoljni život više.

Možda ipak možemo uzeti i ponešto mudro iz ove godine.

I na kraju, ono što je mene ova godina najviše od svega naučila, jeste da čovek može podneti više nego što misli i da uprkos masovnom pandemijskom istrebljenju, uprkos tvrdom političkom režimu, uprkos kućnom zatvoru u kome se nalazimo, mi ljudi i dalje iznalazimo načine da budemo srećni, da se nasmejemo, da pevamo i da plešemo. Zaplesaću valcer na terasi, ne moram na plesnom podijumu. Neću dozvoliti da bilo šta i bilo ko slomi moj duh.

Ljudska iskra za preživljavanjem i mirom će uvek nadvladati suprotno. Mi smo u ovoj godini bačeni pred svetsko iskušenje, a onda i psihičko i socijalno, i nešto mi govori da i dalje nismo potpali pred to iskušenje, i da i dalje, svako na svoje načine, uspevamo da zadržimo zdrav razum i optimizam, i da nađemo zahvalnost za nešto dobro u našim životima. Svaka čast svakome, i potapšite sebe po ramenu što i dalje imate sebe na nogama i što se i dalje borite da budete zdravi i srećni. Jer prvo to, pa onda sve drugo.

Ipak vera da će se loše završiti i da Sunce čeka iza planine umire poslednja. Vera kojom rušimo sopstvene strahove i pomeramo sopstvene granice. Vera da će 2021. godina biti bolja. I biće.

’’Ne boj se, samo veruj! ’’ – Evanđelje po Marku (glava 5.)

— „U srcu neka ti borave Vera, Vizija i Strpljenje, i ceo je svet tvoj.” —

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare

Društvene mreže

24,039PratilacaLajkuj
4,108PratilacaZaprati
1,233PratilacaZaprati
160PratilacaBaci sub
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx