KolumnaMISLOPISI: Zahvalnost na svemu lepom

MISLOPISI: Zahvalnost na svemu lepom

Ništa nije zauvek izgubljeno dok čovek ima u sebi ljubav koju želi da daruje i prima. Pridružujem se kolektivnoj ljudskoj nadi da će nam 2022. biti bolja. I nadam se da će svakom biti onakva kakvom je želi i kakvu je osmišlja, jer kako mislimo, tako ćemo živeti i u ovoj godini, i u narednoj.

Kolumna „Mislopisi”: Zahvalnost na svemu lepom

Nebrojano ljudi iz mog šireg orkuženja mi je poslednjih nedelja i meseci izreklo rečenicu koja glasi: „Samo da prođe ova godina”.

Žao mi je što je tako, ali nekako imam osećaj da mnogima nije bila „laka“ godina, iako se može podvesti pod pitanje značenje lake godine. Žao mi je što znam i nesrećne priče koje su se desile u 2021. godini, ali ne odustajem od truda da se podsetim i lepog, i da tražim to lepo. Zašto je važno da se uvek podsećamo onog dobrog što već imamo, što smo već stekli i ostvarili? Možda nam nije svima to važno, možda neko ne nalazi smisao u osvrtanju na dobro, ali kako ćemo onda znati da se zaustavimo i budemo spokojni, barem na trenutak? Kako ćemo voleti život i dalje, ako stalno brinemo o budućnosti i stalno tugujemo za prošlošću?

Svima koji su izgubili i ispratili voljene i drage ljude u 2021. godini želim da poručim da ne smatram da su ih zaista potpuno izgubili. Čovekovo fizičko odelo zvano telo nestaje iz vidokruga, ali duh koji nosi u sebi ne nestaje, i dalje je u vama, ljudima koji ste ostali da živite iza te osobe. Ne vidite je, i ne čujete je više, i ne možete da provodite više vreme sa njom, i to boli iznutra. Želim da verujem kada zatvorite oči, možete ipak da čujete i vidite svoju dragu osobu. I dok žmurite, vraćajte se u vaše uspomene koje ste izgradili zajedno. Ti ljudi sada žive kroz vas i njihova ljubavna gravura nikada neće nestati iz vaših srca.

Svima koji su raskinuli ugovore o braku i završili sa dugogodišnjim vezama, želim da ovim putem pošaljem čestitke na hrabrosti i poželim sreću u onoj prelepoj neizvesnosti toga šta budućnost donosi i da vam na vrata zakuca još „pravija“ ljubav, da ponesete mudre lekcije od prethodne i više spoznate šta je ono što ne želite. Da svi malo više preuzimamo odgovornost za svoje postupke, da se manje bavimo krivljenjem drugih, a više poboljšanjem sebe.

Svima koji su se razboleli u 2021. i preživeli i dišu i dalje, i mogu da se nasmeju svojim voljenima i u 2022. godini, želim da sa vama podelim vašu radost i veliku sreću. Drago mi je zbog vas i nadam se da svoj život živite još smislenije posle takvog iskustva. Hajde da svi više negujemo zdravlje dok je dobro, a ne kad krene da rđa, jer kako ono beše rekoše? Zdrav čovek ima sto problema, a bolestan samo jedan.

Svima nama želim da svoje prave neprijatelje napustimo, i trudimo se da ih napuštamo i ostavljamo u godinama koje su iza nas, jer oni nas sve posećuju s vremena na vreme, i nadam se kako vreme prolazi, sve ređe i ređe. Gordost. Zavist. Pohlepa i Srebroljublje. Gnev i Bes. Lenjost. Naši pravi neprijatelji su poznati svima, i možete čitati o njima i u najstarijim pisanim spisima i u najmodernijim štampanim izdanjima. Oni se otelotvoruju u nama ljudima i zaposedaju nas ukoliko ne radimo na korigovanju sebe i ne živimo u istini o sebi.

Izdvojila bih svakom od nas ponaosob jedno: „Bravo”, ako posvećuje vreme borbi protiv ovih neprijatelja i ako se trudi da neguje Pravednost, Dobrotu, Razumevanje, Ljubav, Pokajanje, Milosrđe, Praštanje i ostale predivne čovekove prave prijatelje. Verujem da je dovoljno da se trudimo da živimo sa ovim prijateljima što češće, i da ove prijateljske vrline tražimo i u ljudima i da zastajemo i stojimo uz one koji ih imaju i neguju i sami. Ako se to trudimo da radimo, verujem da smo već na pravom putu svog života, i da nas savest neće izdati tako lako da je moramo zameniti lažima i prevarama.

Ništa nije zauvek izgubljeno dok čovek ima u sebi ljubav koju želi da daruje i prima. Pridružujem se kolektivnoj ljudskoj nadi da će nam 2022. biti bolja. I nadam se da će svakom biti onakva kakvom je želi i kakvu je osmišlja, jer kako mislimo, tako ćemo živeti i u ovoj godini, i u narednoj. Hvala ocu Tadeju na divnoj mudrosti koja jasnije i lepše razjašnjava ovo o čemu malo piskaram, a to je: „Misli su poput ptica. Ne možemo im zabraniti da lete, ali je do nas da li ćemo im dozvoliti da slete i naprave gnezdo u našoj glavi”.

— „U srcu neka ti borave Vera, Vizija i Strpljenje, i ceo je svet tvoj.” —

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare

Društvene mreže

24,106PratilacaLajkuj
4,157PratilacaZaprati
1,246PratilacaZaprati
222PratilacaBaci sub
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx