Колумна„Сигурне стазе”: Локалне самоуправе у Србији остају без средстава за финансирање безбедности...

„Сигурне стазе”: Локалне самоуправе у Србији остају без средстава за финансирање безбедности саобраћаја!

„Сигурне стазе”: Локалне самоуправе у Србији остају без средстава за финансирање безбедности саобраћаја!

На самом почетку, битно је нагласити, да је безбедност саобраћаја социјални, економски и јавно-здравствени проблем у истој мери колико је и проблем транспорта.

Укупни друштвено-економски трошкови саобраћајних незгода у Републици Србији, у 2019. години износе 4,1 милијарде евра!

Чекајући Скупштинску расправу о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, пажњу ми је привукао нов начин финансирања безбедности саобраћаја у Републици Србији.

Истраживања која се спроводе у развијеним земљама, показују да је инвестирање и улагање у унапређење безбедности саобраћаја на локалном нивоу, исплативо и одрживо, а уложена средства се враћају у вишеструко већем износу.

Нема потребе наглашавати, да средства предвиђена за финансирање унапређења безбедности саобраћаја морају бити наменска, плански трошена и резервисана искључиво за унапређење нивоа безбедности саобраћаја.

Која се то новина предложена у изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима?

Члан 17. мења се и гласи:

  • Средства од новчаних казни за прекршаје и привредне преступе предвиђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима припадају буџету Републике Србије.
  • За финансирање унапређења безбедности саобраћаја на путевима опредељују се средства у буџету Републике Србије, на разделу министарства надлежног за унутрашње послове.

Можда ће неко рећи, шта ју ту лоше и спорно? Међутим, овим предлогом, где сад тај новац иде у буџет Републике Србије, сматрам да остајемо без одрживог начина финансирања безбедности саобраћаја. Систем се централизује и локалне самоуправе остају без средстава за унапређење безбедности саобраћаја.

Једном речју, знатно се отежава локалним самоуправама да дођу до средстава, којим би финасирале безбедност саобраћаја на својој територији.

Наиме, до ових предложених измена закона је било прописано: Средства од новчаних казни се расподељују буџету Републике Србије и буџету јединице локалне самоуправе на чијој територији је прекршај учињен, тако да:

  • 70% средстава од новчаних казни припада буџету Републике Србије;
  • 30% средстава од новчаних казни припада буџету јединице локалне самоуправе на чијој територији је прекршај учињен.

Средстава која припадају буџету Републике Србије се расподељују тако да:

  • 75% средстава која припадају буџету Републике Србије се користе за потребе Министарства унутрашњих послова;
  • 25% средстава која припадају буџету Републике Србије се користе за финансирање безбедности саобраћаја.

Средства од новчаних казни која припадају јединици локалне самоуправе се расподељују тако да:

  • Се 50% средстава користи за поправљање саобраћајне инфраструктуре јединице локалне самоуправе на чијој територији је прекршај учињен;
  • се 50% средстава користи за унапређење безбедности саобраћаја на територији јединице локалне самоуправе на чијој територији је прекршај учињен.

50% од средстава која припадају јединици локалне самоуправе на чијој територији је прекршај учињен су намењена за унапређење безбедности саобраћаја и могу бити утрошена за:

  • рад тела за координацију;
  • унапређење саобраћајног васпитања и образовања;
  • превентивно-промотивне активности из области безбедности саобраћаја;
  • научно-истраживачки рад у области безбедности саобраћаја.

Једном речју, имали смо одрживи систем финансирања безбедности саобраћаја. Чији је циљ био да учесници у саобраћају који се понашају и поступају мимо прописа, и праве саобраћајне прекршаје, да они финансирају безбедност саобраћаја.

Искуства код нас су нам показала, да су се ова средства трошила ненамски (попуњавање буџетских дефицита, набавку возила, плате, опремање кабинета и слично). И то је један од кључних разлога зашто нисмо успоставили стабилан систем финансирања безбедности саобраћаја.

Такође, предложене измене отварају простор за манипулацију и додатно ненамско трошење средстава намењених безбедности саобраћаја. И оно што ту уназађује досадашњи систем финансирања је централизација система уместо децентрализованог система.

Децентрализован систем финасирања безбедности саобраћаја је бољи у земљама у којима државна адмистрација није на нивоу, где је недовољна буџетска контрола, недостатак транспаретности, трговина политичким утицајима итд.

Сматрам да је нов начин финансирања безбедности саобраћаја погрешан, поготово у земљи која није испунила ниједан зацртани циљ из Националне стратегије безбедности саобраћаја (2015-2020), и док нова Стратегија још није усвојена.

Такође, и у земљи која по стању безбедности саобраћаја касни 15 година за просеком ЕУ и 25 година за Шведском.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,848ПратилацаЛајкуј
4,397ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб