U zaječarskom selu Velika Jasikova Mirjana Mitlohner svojim unucima obožava da sprema tradicionalnu vlašku hranu. Kako ona kaže, tajna je u jednostavnim, domaćim sastojcima.
Prema Mirjaninim rečima za Vlahe važi da su večiti nomadi, uvek u potrazi za boljim životom. A dok su po celom svetu lutali zadržali su jednostavnu, a ukusnu hranu. Plačinte, proja, popoj, mamaljiga iliti kačamak neizostavni su na tradicionalnoj trpezi Vlaha.
„Brašno kupujem od ljudi koji sami uzgajaju pšenicu, pa to nose u vodenicu. Od svog komšije kupujem kravlje mleko koje kasnije podsirim. To mi garantuje kvalitet i odličan ukus hrane”, objašnjava ona.
Mirjana je godinama u inostranstvu živela sa pripadnicima raznih naroda i kultura, kao što su Grci, Nemci, Indijci, muslimani, za koje kaže da im se veoma dopadaju vlaški specijaliteti koje pravi.
„Ta hrana je jednostavna. Vlasi su jednostavan narod. Oni prate svoj instinkt, svoju intuiciju i jedu veoma zdravo. Kada sam živela sa ljudima različitih kultura spremala sam im vlaške plačinte i bili su oduševljeni. U početku nisu znali šta im daje taj poseban ukus”, dodaje Mira.
Ova žena, koja je veliki deo svog života provela u inostranstvu, plačinte pravi od testa za pogaču. U posebnu posudu umuti jaja i domaći sir, čime filuje istanjeno testo, koje nakon toga prži u ulju. Kako kaže, to je posebno ukusno deci koja ne mogu da čekaju da se ispeče pogača, pa su im bake i majke, još od davnina, spremale ovaj specijalitet ne bi li utolili glad.
Mira je moderna baka koja ima odlične ideje za razvoj ruralnog turizma u zaječarskom kraju.
„Bilo bi lepo kada bi svako domaćinstvo uspelo da ugosti po jednog stranca i da nam se taj stranac dogodine vrati zadovoljan. Verujem da bi turisti uživali u poseti našem kraju. Mogu da se voze biciklama, planinare, da jednostavno prespavaju pod vedrim nebom i gledaju u zvezde. Imamo mnogo toga da ponudimo. Ja lično, zašto da ne. Zašto ne bi došao Nemac, Amerikanac da mu ja umesim pogaču koju bih npr. naplatila 10 dolara? Dođe jedan, dođe drugi, treći. Imaju gde da prespavaju, a zašto da ne unovčimo našu pšenicu, naše brašno? Ispecite jednu pogaču, ugostite jednog stranca, grupu od pet, deset. Tu je novac”, zaključuje Mira Mitlohner.
Osim pogače i plačinte, ova gospođa bi strancima mogla da posluži kačamak ili mamaljigu, kako ga drugačije zovu. Ovaj specijalitet pravi se od samo tri sastojka: kukuruznog brašna, soli i vode. Dok se na šporetu voda greje do ključanja, Mirjana u posebnoj posudi meša hladnu vodu i kukuruzno brašno.
„Nekada su postojali kazani u kojima se pravila mamaljiga, a kako je to zamena za hleb moglo je da se jede i nekoliko dana”, kaže Mirjana.
Na meniju bi mogla da se nađe i proja napravljena na tradicionalni način. Mirjana vlašku proju pravi od nekoliko jaja, kukuruznog brašna, putera ili masti, vode i soli, a da bi dobilo poseban ukus na kraju dodaje naseckani beli luk. Ona kaže da je ovo odlično za posluživanje večere ili doručka gostima koji bi odseli u njenom domaćinstvu.
U Velikoj Jasikovi kod Zaječara još uvek nema poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi smeštajem turista. Pored netaknute prirode, zelenila i blizine mnogih znamenitosti, ovaj kraj turistima može pružiti mir, uživanje u tišini koju prekida cvrkut ptica i pogled na nebo prepuno zvezda. Stanovnici ovog sela još uvek se nisu uvideli potencijal ruralnog turizma u ovom kraju.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
